Почела Страсна седмица

Данас је почела последња седма недеља Часног поста познатија као Страсна седмица. Сви дани од понедељка до суботе носе епитет "велики", јер у недељи Христових страдања најављују највећи хришћански празник Васкрс. Верници уз чињење добрих дела ових дана појачавају пост и молитву.
После Лазареве суботе када је васкрснут Лазар и свечаног уласка у Јерусалим (Цвети) згуснуло се време. Како објашњава протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић, од понедељка је почела издаја Христа. Због мржње према Богочовеку првосвештеници су Исуса лажно оптужили користећи се Јудиним издајством.

"Све муке које је Исус Христос претрпео до свог распећа, па и на самом крсту, зову се страсти, због чега је последња недеља великог поста и названа Страсна седмица. Данас у књижевности, филму и свакодневном животу страст значи нешто позитивно, али Христове страсти пре свега значе његово страдање. Христос није страдао због себе већ због народа. Он је морао да поднесе ту жртву да би људи видели његову љубав и божанску силу", каже секретар Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке.

У прва три дана ове недеље у православним храмовима служи се Литургија пређеосвећених дарова. На Велики понедељак црква подсећа вернике на сличност у страдању између старозаветног Јосифа, сина патријарха Јакова и Рахиље кога су браћа продала у ропство за 20 сребрника и издаје апостола Јуде за 30 сребрника. Иако је знао да су га јеврејске старешине осудиле на смрт Христос је наставио да проповеда позивајући народ на покајање. Богослужење на Велики уторак у јеванђелској причи о "лудим и мудрим девојкама" нуди лек против гордости. На Велику среду црква се сећа жене грешнице која је излила миро на ноге Спаситеља и обрисала их својом косом чиме га је у ствари припремила за погреб. Тог дана Јуда је за 30 сребрника одлучио да изда Исуса Христа.

На Велики четвртак на Тајној вечери са ученицима Христос је установио свету евхаристију у облику хлеба и вина које су у ствари невидљиво крв и тело Господње. Једино тог дана у години, како подсећа отац Љубодраг, на Светој литургији се припремају частице за причешћивање болесника и свих оних који из било којих разлога не могу да дођу у храм. Увече се читају Страсна јеванђеља (12 одломака) која говоре о страдањима и мукама Исуса Христа.

На Велики петак Исус Христос је био осуђен и распет на крсту Тада су се показали велики знаци у природи. Земља се потресла, Сунце помрачило, а завеса у храму се поцепала на два дела. Било је то сведочанство природе да је Син божји пострадао. Чак су и непријатељи у страху изрекли: "Заиста, ово беше Син божји".

Велики петак је једини дан у години када се не служи Света литургија. Уместо звона која су умукла још прошле вечери у црквама се све до недеље чује звук клепала.

"То је дан потпуног тиховања, мука и ћутања. На Велики петак се не ради, не спрема се чак ни храна. Читава природа, па и човек су у трепетном страху. Већина православних хришћана тога дана ништа не једе, али не због хране, већ због велике жалости и туге зато што су Христа Богочовека распели", наглашава протојереј Хаџи Љубодраг Петровић.

Увече се износи плаштаница (украшено платно где се изображава скидање, полагање у гроб Исуса Христа) и врши се опело. После опхода око храма верници пролазе испод плаштанице састрадавајући са Христом, али и с вером да ће их Бог исцелити. Исто као што су људи додиривали Христове хаљине позивајући, пре 2000 година, да их исцели од духовних и телесних болести.

Ове године празник Благовести пада на Велику суботу. Секретар ВДС-а Архиепископије београдско-карловачке каже да је то дивна коинциденција. "Благовести су празник када је Господ преко Архангела Гаврила послао благу вест девици Марији да ће родити сина који ће бити Месија, спаситељ света. На Велику суботу, како пише у Јеванђељу, Исус иако телесно мртав, сишао је у ад и проповедао спасење", истиче отац Љубодраг Петровић.