Корак напред, два назад

Специјално за "Политику" од извештача Танјуга
Бремен – Амерички дипломатски "блицкриг" у Бриселу протекле недеље с циљем да се плану Мартија Ахтисарија и отцепљењу Косова и Метохије од Србије пружи пуна "трансатлантска подршка" није успео: ЕУ у Бремену не само да није експлицитно и јединствено подржала Ахтисаријев план, већ је у свој став уврстила и неопходност "уважавања интереса Београда и Приштине". Овакав исход свакако није по вољи заговорника брзопотезног косовског "шах-мата" Србији. Сценарио је, међутим, добро почео за његове творце. Амерички државни подсекретар Николас Бернс је у јутро 26. марта, неколико сати пре објављивања Ахтисаријевог предлога у Њујорку, усред Брисела први пут саопштио да се САД залажу за "надгледану независност" Косова, а затим је – директно из Брисела, седишта ЕУ – назвао телефоном председника Србије Бориса Тадића и председника Владе Србије Војислава Коштуницу да им саопшти амерички став.

Неколико сати после Бернса, "снажну подршку" Ахтисаријевом плану је у Њујорку дао генерални секретар УН Бан Ки Мун, а у Бриселу, односно, Берлину, немачко председништво ЕУ.

Сутрадан је, после састанка Бернса са Северноатлантским саветом, генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер изјавио да "све чланице НАТО" (које су надмоћном већином и чланице ЕУ) подржавају Ахтисаријев план. Уследила је експлицитна подршка европског комесара за проширење Олија Рена у обраћању Европском парламенту, дан пре гласања у тој институцији о контроверзној резолуцији о будућем статусу Косова.

У великој мери захваљујући гласовима из кључних земаља ЕУ које заговарају Ахтисаријев план (Немачке и Француске), те британских лабуриста, европских либерала и зелених, успео је да прође амандман – одбачен свега десетак дана пре тога у Спољнополитичком одбору – којим ова институција подржава "надгледани суверенитет".

Аутор резолуције и предлагач амандмана Јост Лагендајк је у више наврата најављивао претходних недеља сценарио по којем ће, после објављивања Ахтисаријевог плана, уследити притисак који би ЕП навео да гласа у прилог оваквом исходу.

Кулминација је требало да се догоди у Бремену, на неформалном састанку шефова дипломатија ЕУ, за који су Рен и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана припремили документ у којом се истиче да "само јединствена ЕУ, која заједно са својим партнерима колективно стане иза специјалног посредника, може да доведе до раног и успешног окончања процеса". Већ прве информације са састанка у Бремену су показале да ће став Уније као целине о решавању статуса Косова бити знатно комплекснији него што се то на први поглед чинило. На састанку је постигнут јединствен став ЕУ пред наступајуће расправе и преговоре у Савету безбедности УН, али он не садржи експлицитну подршку плану Ахтисарија коју су очекивали поједини европски функционери и заговорници плана међу државама чланицама.

Рен и Солана су пред новинарима минимизирали неслагања унутар ЕУ, док је Штајнмајер критиковао штампу због претеривања у писању о разликама између држава чланица.

Немачки шеф дипломатије, међутим, није могао јасно да одговори на то да ли је немачко председништво ЕУ направило "корак уназад", с обзиром на то што је у понедељак "снажно подржало" Ахтисаријев план, а онда свега четири дана касније у Бремену издало саопштење у којем се истиче подршка ЕУ закључцима из фебруара у којима нема експлицитне подршке предлогу.

Став ЕУ након Бремена се, дакле, заснива на три тачке: подршка Ахтисаријевим напорима и почетку преговора на основу његовог плана у СБ УН, неопходност уважавања "легитимних интереса" Београда и Приштине и неопходност постојања нове резолуције Савета безбедности УН. Овакав став је плод компромиса између земаља чланица Контакт групе из редова ЕУ које подржавају Ахтисаријев план и оних чланица које су изразиле мање или више озбиљне резерве према том предлогу.

Чињеница да Ахтисаријев план снажно подржавају водеће земље ЕУ (Немачка, Француска и Велика Британија), те неки од њених кључних функционера (Рен и Солана) нагиње став Уније у том правцу.

С друге стране се налазе земље (Словачка, Румунија, Грчка, Кипар, Шпанија) које изражавају своју забринутост чињеницом да Ахтисаријев план може имати озбиљне последице по Србију, по безбедност на Балкану, међународно право али и по ситуације у њиховим државама или окружењима.

Те земље јасно истичу своје незадовољство Ахтисаријевим планом и залажу се за резолуцију која би била "прихватљива за обе стране".

Међу њима, ипак, постоји разлика између, рецимо, Словачке која под утицајем резолуције у националном парламенту заступа критичнији став према Ахтисаријевим предлозима, и Шпаније која је "незадовољна Ахтисаријевим планом, али не може против јединства ЕУ".

Између отворених заговорника Ахтисаријевог плана и критичара,  налази се већина чланица ЕУ. Оне су ближе једној или другој опцији, али такође зарад "јединства ЕУ" и због притисака водећих земаља Уније, не могу или не желе да одступе од подршке Ахтисарију.

Међу земљама у тој групи које нису претерано задовољне Ахтисаријевим планом се, како тврде Танјугови дипломатски извори у Бремену, налазе на пример Пољска и Португалија. Италија је подржала Ахтисаријев план, али не без такозваног "латентног притиска", који су у Бремену на чланице вршили пре свега Француска и Велика Британија.

Штајнмајер је током дводневног састанка одржао консултације са земљама ЕУ које су истовремено и чланице Савета безбедности (Велика Британија, Француска, Белгија, Италија и Словачка). Оне би, дакле, у Њујорку требало да заступају став, усвојен 12. фебруара на Савету министара ЕУ, у оквиру којег се подржавају Ахтисаријеви "напори". Том ставу би од Бремена па надаље требало да се придружи и формулација – на којој је пре свега инсистирала чланица СБ УН Словачка – о томе да би током преговора о резолуцији СБ на основу Ахтисаријевог плана требало уважити "легитимне интересе Београда и Приштине". Остаје да се дефинише шта су то "легитимни интереси Београда и Приштине".

Наиме, поједине земље заговорници Ахтисаријевог плана сматрају да би, на пример, "легитимни интереси" за Београд требало да буду одређена побољшања положаја косовских Срба, док је словачки шеф дипломатије Јан Кубиш јасно рекао Танјугу у Бремену да је "на Београду и Приштини да дефинишу који су то њихови интереси ".