Ђиласу мање моћи него Тадићу

Нови председник Демократске странке Драган Ђилас имаће, бар, формално, мању моћ од претходника, Бориса Тадића. Изменама Статута председник ДС-а је изгубио нека овлашћења и она су, углавном, пренета на уже председништво странке. Тако ће уже председништво покретати поступке за распуштање локалног, окружног и покрајинског одбора и поступке за разрешење високих функционера странке.

Председник странке више неће моћи самоиницијативно да сазива скупштину странке него искључиво на предлог Председништва. Поред осталог, изгубио је и „право да стави ван снаге одлуку било ког органа странке уколико та одлука нарушава углед или наноси штету Демократској странци”. Подсетимо, то је став из члана 39. Статута, који је Борис Тадић пре два месеца искористио да поништи одлуку Градског одбора Београда о истовременом одржавању седница општинских одбора на којима би се изјаснили о кандидату за председника.

Уже председништво, које су до сада чинили председник, заменик председника и потпредседници странке и председник Политичког савета, убудуће ће бити „допуњено” почасним председником странке, секретаром председништва, председником Извршног одбора, генералним секретаром странке и секретаром странке (који једини нема право гласа). Уже председништво може и да изабере највише два нова члана двотрећинском већином гласова.

Овај орган ДС-а може „у изузетним случајевима” да доноси одлуке из надлежности Главног одбора, које се односе на изборне и постизборне коалиције на свим нивоима, као и на удруживање у савез организација и учлањивање у међународне организације. Ту могућност до сада је имао председник странке.

Преношење неких надлежности са председника на шире органе, односно одлука да се на неки начин смањује слобода арбитрaрности инокосног органа, председника, може да се тумачи као знак демократизације, истиче професор Владимир Гоати. Као што је то, како додаје, и увођење обавезних изборних скупштина у странци после локалних, покрајинских, парламентарних или председничких избора. Само проширивање неког органа, међутим, према његовим речима, није знак демократизације.

„То је скоро закон политике – уколико повећавате број одређених функција, рецимо потпредседника, релативна важност појединачног места се смањује”, указује професор Гоати.

А да ли је преношење овлашћења са председника на друге органе знак да ће процеси одлучивања у некој странци бити мање ефикасни, тромији? Гоати (који још није видео какве су све измене у ДС-у предвиђене, јер текст новог статута још није објављен) каже да „не мора уопште да значи да ће процес одлучивања да буде тромији, нити да ће председник мање да утиче на тај процес”.

„Власт председника је велика и арбитрарна управо зато што у политици немате бесконачно време него некада морате у року од 10 минута или минут да одговорите и немате времена да сазивате ’централни комитет’, главне одборе...”, наводи Гоати.

На питање да ли ће Ђилас бити мање моћан пошто ће имати мање овлашћења од Тадића, Гоати најпре каже да је председник странке (било које) центар мреже информација, преко њега иде све. И с обзиром на ту позицију, он наравно има формалну власт коју му омогућава статут, али може да има и моћ.

„То је способност да утичете на некога да уради нешто по вашој жељи без обзира на његову вољу. Е ту моћ стиче председник партије распоређујући кадрове, одређујући подобне, неподобне... Моћ је нешто што се добија трајањем на партијском челу. Поред тога, људи хоће моћ, они траже моћ, то је у њиховој природи. Хоће моћне шефове, па чак и кад његова статутарна овлашћења не иду у том правцу или иду у супротном правцу”, истиче Гоати.