Ђоковићев нови заокрет

После две године напорног доказивања да је најбољи тенисер света, Новак Ђоковић почиње 2013. на други начин. У наредна три месеца неће освајати АТП поене – има их довољно да и у том периоду остане на врху – осим одбране титуле и 2.000 поена на Отвореном првенству Аустралије, од 14. јануара.

У управо обелодањеном програму, рекло би се, враћа се коренима и изворима мотивације. После егзибиционог турнира у Абу Дабију, крајем децембра, ићи ће право за Аустралију, али не на тамошње уводне турнире за гренд-слем у Мелбурну, већ у Перт, на Хопман куп. Ту ће, од 29. децембра до 5. јануара, да представља Србију, заједно са Аном Ивановић.

Њих двоје су већ успешно играли ово такмичење парова на почетку оне сјајне 2011, али су морали да предају финални меч Белгији, због повреде Ивановићеве. Сада Ђоковић чини посебну част организаторима, јер још од њиховог земљака Лејтона Хјуита, пре десет година, званично најбољи тенисер света није играо на овом такмичењу, које се не бодује за тениске ранг-листе.

Месец касније, од 1. до 3. фебруара у Белгији, Ђоковић се враћа у Дејвис куп репрезентацију Србије. Опет Белгија и опет прилика да се на дворанској шљаци поправи једно непријатно сећање. Пре седам година, Србија је изгубила од Белгије, пошто је будући ас Ђоковић изгубио оба меча у појединачној конкуренцији, најпре од Рохуса, а затим још болније, од Флигена, у петом одлучујућем мечу.

Иако далеко од највеће сцене, јасно је колико оба догађаја значе и за Ђоковића и за остале репрезентативце Србије. Миљеник нације се у свом успону надахњивао великом популарношћу. Увек му је била важна та обострана љубав, као и подршка осталим нашим тенисерима и спортистима кроз заједничка такмичења.

Све је то недостојало у изузетно напорној 2012, али Ђоковића су готово увек одликовале паметне одлуке, па је резултатима успео да докаже исправност другачије стратегије у протеклој сезони. Сада мирније планира и мање игра, а мечеви за национални тим могу да буду и освежење и оснажење, јер на врху није лако наћи нове мотиве и распоредити их на кључне тренутке.

Значиће то много и Ани Ивановић, у покушајима да се врати у светски врх, као и Јанку Типсаревићу, Виктору Троицком, Ненаду Зимоњићу и, надајмо се, некој новој тениској нади. Неком младом тенисеру кога је надахнула победа Србије у Дејвис купу 2010, после које су и у појединачним каријерама узлетели сви: Ђоковић до првог, Типсаревић до осмог, а Троицки до 12. места на свету.

Сада, када се доказао и себи и другима, Ђоковићу предстоји та интригантна „трећа етапа” тениске каријере. Да би се одржао на светском врху и даље развијао у игри – појам непознат међу нашим спортистима на највећој сцени – мораће, пре свега, добро да планира годину. Не против ривала, него против умора, повреда и засићења.Зато први потези у 2013. делују промишљено и обећавајуће.

М. Ковачевић