Хоће ли закон донети департизацију

Посланици српског парламента ускоро ће расправљати о закону о јавним предузећима, који ће, како тврди влада, омогућити деполитизацију, односно професионализацију у раду јавних предузећа и довести до њиховог ефикаснијег и транспарентнијег рада, па и бољих резултата.

Закон је већ достављен у скупштинску процедуру, а чим су представљена нека његова решења, наишао је на оштре критике. Пре свега, опозиција је реаговала на одредбу по којој за директора јавног предузећа може бити изабран и страначки функционер, под условом да ту своју функцију замрзне док обавља директорски посао.

На предложена решења, прва је реаговала Либерално-демократска партија (ЛДП), која је јуче затражила да он буде повучен из скупштинске процедуре, јер ће, ако буде усвојен у предложеном облику, „нанети штету држави.” Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић рекао је јуче новинарима да је закон „темељ увођења тоталитарног режима”, а „ЛДП ће борбом против оваквих решења разобличити харангу и викенд-рацију која се последњих месеци води под фирмом борбе против корупције”.

Према Јовановићевим речима, овим законом даје се могућност „Вучићу, Дачићу и Динкићу да поставе сваког директора у земљи”. Јовановић је рекао да се „уместо закона који би био доказ искреног реформског опредељења, добија закон средњовековног оријента који феудализује Србију у партијским торовима”. Он је навео и да овај акт обесмишљава локалну самоуправу, јер ће „скупштине локалних самоуправа бирати директоре, али 650 тако изабраних директора одговараће ресорном министру, а све што има везе с новцем биће под контролом владе”. Јовановић је навео и да ће влада одлучивати о директорима 50 јавних предузећа на републичком нивоу, јер се прописује да у комисији која ће одлучивати о директорима од пет чланова, три именује влада, чиме је унапред обезбеђена већина”.

Влајко Сенић, државни секретар у Министарству финансија и привреде, међутим, тврди да је „овај закон велики корак напред и озбиљна реформа у сектору јавних предузећа, која су до сада била уточиште за партијске кадрове, извор корупције и безразложно трошење новца пореских обвезника”. Сенић је рекао: „Кад смо правили овај закон, ми нисмо желели да шминкамо мртваца већ да у потпуности променимо систем рада јавних предузећа. Процедуре које су предвиђене рађене су у сарадњи са Светском банком и то је гарант да ће на чело јавних предузећа доћи људи који ће одговарати за своје резултате, који ће бити изабрани транспарентно, на јавном конкурсу, који ће морати да задовоље одређене критеријуме и чија ће смена бити могућа и много лакша него у прошлости.”

Верољубу Арсићу (СНС), члану Одбора за финансије, врло је занимљива тврдња опозиције да је закон основ за системску корупцију, с обзиром на то „да ова влада већ има одређене резултате у борби против корупције и организованог криминала”. Арсић каже да ни у једном решењу не види основ за корупцију, „закон само уређује избор директора на један транспарентан начин”. Њему није спорно то што директор може бити партијски функционер, ако замрзне статус у партији, па каже: „Свакако да и то јесте департизација, због начина на који се бира директор.”

Владајућа коалиција, међутим, не може рачунати ни на подршку ДСС-а. Раде Обрадовић, заменик председника Одбора за финансије, каже да ДСС неће подржати закон, јер „не видимо да он даје простор за суштинску промену управљања јавним предузећима и за суштински бољи начин функционисања”. Обрадовић каже да законска решења не дају никакву гаранцију да ће бити поштовано правило да се не постављају партијски кадрови. Он истиче да су му неки посланици владајуће коалиције већ указали на недостатке закона, кажу да ће „они у једном великом граду у Србији имати проблем, јер су решења која су предвиђена за састав надзорних одбора, таква да ће надзорни одбори библиотеке и вртића имати више чланова него градска топлана и градско комунално предузеће”. Обрадовић констатује: „Доћићемо у ситуацију да надзорни одбор ЕПС-а има пет чланова, а надзорни одбор вртића у неком граду – осам.”

Владимир Илић (УРС), сматра да су решења добра, оно што на прву лопту може да се каже јесте то да „закон омогућава далеко транспарентније пословање предузећа, поставља механизме праћења и контроле уз могућност суспензије директора”. Илић закључује: „Оно што је најважније јесте професионализација, односно департизација управљања.”

---------------------------------------------------------------------------

Ко су вршиоци дужности директора

Чедомир Јовановић навео је јуче да ће бити занимљиво видети да ли ће они који су постављени за вршиоце дужности директора у јавним предузећима, после доношења закона, бити изабрани за сталну функцију. ЛДП је направио списак „интересантних” вршилаца дужности: „ Милош Томић (СНС), вршилац дужности директора „Транснафте”, Никола Петровић (СНС) финансијер „Електромрежа”, Милорад Грчић (СНС), „Колубара”, Дмитар Ђуровић (СНС) „Коридори Србије”, Александар Обрадовић (СНС) ЕПС, Срђан Кнежевић (ЈС) „Електро Војводина”, Југослава Петковић (СНС), вршилац дужности директора „Југоимпорт-СДПР” и Братислав Грубачић, председник УО „Југоимпорт-СДПР”. ЛДП наводи и да је Милан Кркобабић, потпредседник ПУПС-а постављен за директора ПТТ-а.