Већа јавност у јавним набавкама

Пошто се по вредности 30 одсто уговора закључи без објављивања тендера, а у Европи је прихватљиво упола мање, новим законом о јавним набавкама, који би ускоро требало да се нађе у скупштинској процедури, уводи се већа контролa. Сви директни и индиректни буџетски корисници, јавна предузећа и фирме, које обављају делатност од општег интереса, имају нову обавезу – да Управи за јавне набавке доставе планове за јавне, али и изузете куповине. Без мишљења ове институције неће моћи да се пређе на преговарачки поступак или конкурентски дијалог. Управи, такође, морају да доставе све измене уговора и да се то објави. Ове новине се, према речима Ђорђа Белензаде саветника у тој управи, уводе да би се повећала контрола у јавним набавкама.

Такође, додао је Белензада, нова законска решења предвиђају електронску форму огласа, сужавање могућности за одбијање понуда због формалних недостатака, као и вођење регистра понуђача.

Јавни сектор је до сада био приморан да одбије и најбоље и најјефтиније понуде, уколико је понуђач пропустио да стави печат. Садашњи нацрт то исправља.

– Сужене су могућности за одбијање понуде због формалних недостатака. Ако је понуда потписана, печат ми ништа не значи. Ово не важи за оне који не испуњавају услове тендера, ако нису обезбедили одговарајућу гаранцију, ако су рокови краћи, ако наручилац не може да се увери у исправност понуде – наводи наш саговорник.

Према његовим речима, водиће се и спискови наручилаца и носилаца посебних и искључивих права. На пример приватних превозника, којима је поверена нека градска линија и који ће аутобусе морати да купују путем јавних набавки.

Конкурсна документација се неће откупљивати као до сада, већ ће бити доступна на интернет страници наручиоца, додао је Белензада, указавши да ће бити формиран и списак негативних референци понуђача.

Белензада каже да је овим законом подигнут ниво транспарентности.

– Али са тим треба бити обазрив, јер транспарентност мора да има функцију. Било је и тога да фирме које су учествовале на тендеру улажу приговоре како би блокирале посао неко време и узеле проценат. Ако желите да опструирате неки посао улажете приговоре Комисији за заштиту права понуђача и тако, на пример, две фирме онемогућавају МУП две године да набави кишне јакне – објашњава Белензада.

Он је истакао да значајну улогу у процесу јавних набавки имају Комисија за заштиту конкуренције, Агенција за борбу против корупције и интерна ревизија, као и правосудни органи, истакавши да су јавне набавке ту да би државу натерале да се понаша као добар домаћин.

 Низ одредаба новог закона регулисаће сукоб интереса и то је један део антикорупцијских мера. Предлог новог закона предвиђа грађанског надзорника, особу која има друштвени углед и велико искуство у јавним набавкама. Он ће надгледати сваку набавку већу од 700 милиона динара. Државна ревизорска институција ће од наредне године контролисати и сврсисходност расписаних јавних набавки. Контролисаће да ли је куповина била неопходна и оправдана.

Саша Матас, директор Дирекције за јавне набавке Словеније, каже да свака јавна набавка мора бити предвиђена у годишњем плану набавки, за њу морају бити предвиђена средства и уговор може бити закључен до предвиђеног износа. Уговор не би требало да има анексе, јер се с њима ризик обично пребацује на наручиоца. Међутим 25 одсто уговора које је анализирао имало је анексе и то према његовом мишљењу није добро. Као пример навео је тендер за пут у Марибору на коме је процењена вредност од 5,4 анексима скочила на 30 милиона евра.