Чувари златног појаса

Сремска Митровица - Златни аварски појас, један од најатрактивнијих античких експоната на планети, требало је већ да се "врати кући" у Музеј Срема. Врховни суд Србије наложио је Министарству за културу и медије да донесе решење супротно решењу којим се златни аварски појас додељује Народном музеју у Београду. На одлуку Врховног суда није предвиђено право жалбе, већ само поступање по одлуци.
Већ три месеца Музеј Срема чека да се поступи по одлуци суда, али нема ко да поступи док се не именује нови министар, који ће да донесе ново решење.

Нема суштинских препрека да Народни музеј у Београду врати аварски појас у Сремску Митровицу и без министарског решења, али се ипак чека налог. Можда и неки преокрет у овом случају, који би вероватно био чак трећа афера у ововременском "надземном животу" чудесне драгоцености.

У првој афери 1992. године златни аварски појас ојадио је своје налазаче, а другој прошле године скоро је завадио Музеј Срема са Народним музејом у Београду и Министарством за културу и медије. Директор Музеја Срема Никола Стокановић се нада да ће "надземни живот" златног аварског појаса кренути мирним током.

- Одлуку Врховног суда Србије не примамо тријумфално и не притискамо наше пријатеље и сараднике у Народном музеју, нека сачекају и то решење новог министра - каже Стокановић. - Ми се надамо да разумеју што не можемо да им уступимо експонат чија немерљива вредност доноси велике бриге и велике предности својим чуварима. Ми се озбиљно припремамо да Сремска Митровица ускоро буде у епицентру културног туризма, па не можемо да препуштамо другима експонате међу највреднијима на планети.

Златни аварски појас је 1992. године покренуо праву "златну грозницу" у Срему, која се обнавља сезонски, кад крену научна или илегална истраживања потенцијалних налазишта културног блага у Срему. Пронашли су га Славко и Богдан Козак негде на тромеђи сремских села Чалма, Дивош и Бингула. Они су појас предали Миткету Симеоновском из Београда за даљу продају. За драгоценост чија вредност новцем не може да се изрази тражили су од Симеоновског скромних 320.000 немачких марака, али су се "срели" код суме од 120.000 марака. Откривени су пре него што је Симеоновски стигао да посредује у продаји, па нико од њих није ништа наплатио, осим горчине због афере у којој су добили централно место. То је у Општинском суду у Сремској Митровици узето за олакшавајућу околност браћи Козак и Симеоновском, па им је изречена само условна казна. Исти суд је донео и другу, важнију, одлуку: доделио је златни аварски појас Музеју Срема у Сремској Митровици.

Појас има 11 елемената украшених драгим и полудрагим камењем. Сви елементи заједно теже скоро један килограм, али непроцењивост њихове вредности није у злату, већ у старини и врхунском умећу израде. Академик Владислав Поповић написао је да овај предмет по финоћи израде далеко надмашује савремене предмете сличног карактера. О златном аварском појасу др Ивана Поповић из Археолошког института у Београду написала је књигу коју и лаици и научници читају са узбуђењем. Поповићева налази да је појас припадао особи највишег, царског, достојанства, можда аварском кагану Бајану или његовом сину. Место на којем су га, према њиховој тврдњи, пронашла браћа Козак чува трагове праисторијског насеља, због чега научници одбацују локацију као веродостојну. Осим у варијанти да је аварски каган, у шетњи, изгубио појас, званично обележје свог достојанства.

Златни аварски појас из околине Сирмијума однесен је у Народни музеј на конзервацију и израду две копије за будућа излагања, а требало је да се врати Музеју Срема до краја маја 2002. године. Народни музеј је предложио министру културе и медија да донесе решење о трајном задржавању златног аварског појаса у Београду, што је Музеј Срема успешно оспорио пред Врховним судом Србије.

Извршно веће Скупштине Војводине доделило је Музеју Срема значајан новчани износ за најсавременију безбедносну опрему, па ће установа већ ове године достићи највишу безбедност. У тако оспособљеном Музеју Срема, уз велико физичко обезбеђење, златни аварски појас биће изложен само један дан, не дуже од десет сати! Музеј Срема то дугује Митровчанима, сиромашним чуварима златног појаса. После ће бити склоњен на безбедно место, а за гледање ће остати само његова верна копија.