Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поверење у Србију

Поверење у Србију
Тери Дејвис (Фото Танјуг)

Интервју
"Имам пуно поверење у Србију да ће одговорно и ефикасно председавати Комитету министара Савета Европе од маја до новембра ове године, кад, средином идућег месеца, преузме мандат од Сан Марина.
Искрено се надам да ће ваша влада предузети све што је потребно да на најбољи могући начин искористи ову привилегију, како би показала да је Србија демократски зрела и способна да тих шест месеци успешно води најстарију и највећу европску организацију, која окупља 800 милиона грађана и 46 држава. То је велика част, и прилика која се указује једном у 25 година", каже за "Политику" Тери Дејвис, генерални секретар Савета Европе (СЕ).

Дејвис, који ће данас у Београду са српским шефом дипломатије Вуком Драшковићем разговарати о плановима Србије за предстојеће председавање, сматра да је наша земља учинила велики напредак у испуњењу обавеза преузетих уласком у Савет Европе пре тачно четири године, али да је још доста тога остало да се уради. Једна од најважнијих ствари је пуна сарадња са Хашким трибуналом.

Да ли би то, као и чињеница да Србија још нема нову владу, могло да утиче на њену улогу председавајућег Комитета министара СЕ?

– Србија је, као чланица Савета Европе, прихватила обавезу да усвоји и примени европске демократске стандарде и вредности, односно конвенције СЕ које се односе на заштиту и поштовање људских права и права мањина, демократију и владавину права. У највећој мери је то и учинила. Председавање Комитету министара, међутим, не зависи од тога колико је нека земља успешна у испуњавању својих обавеза, већ се одређује према абецедном реду. Још никад се није догодило да оно буде ускраћено некој земљи, а свега неколико пута у историји СЕ је било одложено. Наравно, из практичних и политичких разлога било би добро да Србија добије нову владу пре почетка председавања, да и не помињем да је то и у највећем интересу ваших грађана.

Ипак, правите планове са старим министром спољних послова, а очекује се да Србија ускоро добије новог.

– Са министром Драшковићем сам досад веома добро сарађивао, али не видим разлога зашто не бих исто тако добро сарађивао и са неким другим, и не сумњам да ће се нова влада држати договорених приоритета из програма председавања, које Србија, иначе, тек треба да представи.

Како би Србија, током предстојећег председавања, могла најбоље да допринесе циљевима СЕ у овој години?

– Уз уобичајене активности, Савет Европе је у 2007. покренуо и неколико кампања: за заштиту жена од насиља у кући, за сузбијање трговине људима, за унапређење дечјих права, кампању против расне и сваке друге дискриминације (под именом "Сви различити, сви једнаки") и против предрасуда према Ромима (она је названа "Доста!" и верујем да ће Србија ту бити посебно активна). Лансираћемо и програм у области спорта, очекујући да ће укључити и Белорусију, једину европску земљу која још није испунила услове за пријем у Савет Европе. Знам да Срби воле спорт, тако да сам уверен да ће и ту дати свој допринос. У време председавања Србије на дневном реду ће бити и важно питање односа ЕУ и Савета Европе.

Баш у то време би и Црна Гора требало да приступи Савету Европе.

– Да, то би се могло догодити уочи или у време председавања Србије, и у томе не видим никакав проблем. Напротив. Сви смо били импресионирани како су Србија и Црна Гора решиле осетљиво питање гашења заједничке државе, и сигуран сам да ће Србија, као председавајући, на најбољи начин дочекати нову чланицу.

А шта уколико и Косово затражи пријем у Савет Европе?

– Ни на који начин не желим да коментаришем будући статус Косова, и шта би могло, или не би могло да се догоди након што о томе буде расправљао Савет безбедности УН. Решавање статуса Косова није у надлежности Савета Европе.

Упркос томе, Парламентарна скупштина СЕ у јануару је донела резолуцију о Косову, из чијег нацрта је тек после жучне расправе изостављен члан који помиње независност јужне српске покрајине. Шта се од тада променило?

– Ми смо били и остајемо веома заинтересовани за пуну, једнаку и ефикасну примену европских стандарда у демократији и заштити људских права, и за очување мира, стабилности и узајамног разумевања међу припадницима различитих етничких заједница на Косову, без обзира на то каква ће бити одлука о статусу. Ово је важно за Косово, за Србију, за цео регион и Европу, и у том смислу смо већ предузели више мера.

Савет Европе се посебно залаже за очување и обнову цркава, манастира и културног наслеђа на Косову, јер то је истовремено и заједничко европско наслеђе. Осуђујемо трагичне догађаје из марта 2004, и сваки сличан напад којим би се угрозило то наслеђе, као и живот и безбедност свих грађана Косова. С обзиром на важност овог питања, наставићу и убудуће и лично да га пратим.

Венецијанска комисија је управо ових дана објавила своје мишљење о новом уставу Србије. Да ли ће њене примедбе СЕ уврстити међу обавезе које очекује да испунимо?

– Захтев је Венецијанској комисији упутио надзорни комитет Парламентарне скупштине СЕ, и очекујем да ће тај комитет и Парламентарна скупштина о њему расправљати у скорашњој будућности. Не знам какав ће став званично заузети.

Да ли ћете о томе разговарати са министром Драшковићем?

– Није сигурно, али је сасвим извесно да примедбе на нови устав неће утицати на председавање Србије Комитету министара СЕ.

-----------------------------------------------------------

Три деценије у посланичкој клупи

Британац Тери Дејвис, генерални секретар Савета Европе, иза себе има скоро три деценије посланичког искуства: био је, поред осталог, портпарол Лабуристичке странке у британском Парламенту, а посебан углед је стекао као председавајући најјаче, социјалистичке групе у Парламентарној скупштини Савета Европе. Изузетно се залагао за пријем наше земље у Савет Европе. Дејвисови сарадници за њега тврде да је доследан, принципијелан и посвећен ономе што сматра исправним. Није, рецимо, никад допустио да се у Савету Европе доведе у питање да је Космет део Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.