Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јесмо или нисмо браћа

Јесмо или нисмо браћа
Српски идентитет у Црној Гори: прослава Дана независности

Пунолетне црногорске грађане који су на референдуму пре годину дана били за заједничку државу са Србијом све више забрињава чињеница да нема дугорочне стратегије нити синхронизације и јединства у поступцима оних који би требало да бране њихове интересе у Црној Гори. Таман што су заборавили разилажење лидера опозиције с митрополитом црногорско-приморским о (не)поштовању државне химне, у нове дилеме бацили су их потпуно супротни ставови Српске листе и Народне странке о односу Срба и Црногораца у Црној Гори. Додуше, и једни и други сматрају да Срби у Црној Гори у новом Уставу морају да буду дефинисани као конститутиван народ.

Лидери Српске листе кажу да треба признати реалност да је у Црној Гори у последњих 70 година, социјалним инжењерингом, код једног дела православне популације произведена свест о дукљанском, црногорском идентитету. Они истичу да идеолози те свести сматрају да данашњи Црногорци немају етничку и националну везу са Србима, да су посебна нација, блиска католичанству и хрватству, која има право на свој језик, цркву итд. И то, по њима, није спорно, јер право сваког човека је да може слободно да искаже и развија свој сопствени национални идентитет. Највећи проблем у Црној Гори представља то што режим не жели да призна то исто право за 33 одсто својих пунолетних грађана, који су се на последњем попису писали као Срби и хоће да наставе да чувају свој традиционални идентитет и да себе коначно дефинишу као део укупног корпуса српске нације. Заправо, режим користи све могуће методе притиска да асимилује Србе, како би их до наредног пописа свео на националну мањину, испод 10 одсто.

Са ове друге, српске, стране, увек је као одговор, тврде из Српске листе, долазило или порицање или игнорисање те приче, у стилу "нема везе шта они мисле, главно је да ми знамо да су они Срби и кад-тад схватиће да смо ми једно". Практичне консеквенце те политике јесте независна Црна Гора. Ако им и даље будемо објашњавали да смо браћа, свешће нас на 10 одсто, тврде у Српској листи.

Из Народне странке, пак, поручују да су Срби и Црногорци један исти народ и да није паметно да се вештачки деле на два потпуно супротстављена народа. Кажу да један део тог народа даје примат државној свести и традицији и себе означава Црногорцима, а други даје примат националној идентификацији и себе назива Србима. Нити су ови први мањи наследници предака који су сви били Срби нити су ови други мањи Црногорци због тога што себе идентификују као Србе.

По мишљењу једног од лидера Народне странке, Дукљани су нешто друго у односу на Црногорце. Они су наследници политичке идеологије и филозофије Секуле Дрљевића и онога што је у историји препознато као црногорско усташтво.

Челници Народне странке упозоравају да је на последњим изборима за Српску листу гласало 49.730 грађана, што чини око 14 одсто укупног броја изашлих гласача, да се на попису као Срби изјаснило 33 одсто становништва, а да српским језиком говори 64 одсто грађана.

Уверени су да не треба дозволити да за две-три генерације Срби немају ништа заједничко са онима који су се писали да су Црногорци, а гласали су за заједничку државу са Србијом или са оним Црногорцима који говоре српским језиком. Драстичном поделом на Србе и Црногорце, многи од њих биће гурнути у наручје Дукљанима.

Ко је у праву – Српска листа или Народна странка, показаће време. Срби у Црној Гори мисле да време није на њиховој страни и да је време да се просрпска опозиција коначно уједини на најважнијем питању, а то је – будућност српског народа у Црној Гори.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.