Радиолози обучени, али презапослени

Необучени кадрови нису разлог зашто наши радиолози нису радили национални програм превенције рака дојке на мамографима из јапанске донације. Довољан број радиолога зна да чита налазе са ових дијагностичких уређаја, али је проблем настао због недовољно добре организације и обезбеђивања новца за овај посао.

Ово је за „Политику” изјавио директор Института за онкологију и радиологију Србије професор др Зоран Ракочевић, који се налази и на челу Стручне комисије за радиологију.

– Довољан број лекара је прошао обуку и зна да ради, али немате право некога да терате да ради ако за то није плаћен, а већ је преоптерећен. Иако имају по закону шесточасовно радно време, проводе најмање осам до девет сати на послу. Дневно се у Институту за онкологију и радиологију уради између 80 и 100 мамографских прегледа. Плата радиолога, са минулим радом и неколико сати прекобројног рада је 70.000 динара. Ако некога задужите да ради и скрининг програм, морате да предвидите додатна средства, а у великом броју установа где је инсталирана опрема, у уговоре није ушао тај повећани обим посла – каже др Ракочевић.

Он напомиње како се почетак скрининга у најбољем случају може очекивати од првог марта, јер до тада се мора припремити организација, али и променити одредба закона у којој стоји да јонизујућа зрачења не могу да се користе за превентивне прегледе.

Сања Миросављевић, пи-ар Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО), каже да никаквог проблема нема са додатним плаћањем у тренутку када здравствена установа пријави нову технологију, тражи кадар, а за то је добијена сагласност Министарства здравља. Међутим, радиолог не може да се плати више само зато што ради и прегледе на мамографу, јер је за то плаћен кроз плату.

– Ако се тражи место за новог радиолога, установи ће бити плаћено, али Министарство здравља одређује да ли може да се одобри нови пријем – казала је Сања Миросављевић.  

Професор др Милош Лучић, председник Удружења радиолога Србије и управник Центра за имиџинг дијагностику Института за онкологију Војводине, каже да се за наше радиологе, који су тражени широм Европе, не може рећи да не знају да раде.

– Важно је обезбедити новац не само за материјалне трошкове снимања већ и за људе. Многи мисле да је снимањем завршен процес, а тек након тога следи оно за шта се школујемо годинама. Радиолог треба да утврди патолошко одступање од нормалног стања. За читање мамографије потребно је искусно радиолошко око. Тај опис подразумева време које кошта. Некада вам је довољно 10 минута, али за неког пацијента потребно је више од сат времена. Не можете некога у здравственој установи задужити и рећи му да ће очитавати још 2.000 мамографија, уз свој редовни посао. Губитак концентрације код радиолога значи да од умора не видите оно што треба – упозорава др Лучић, који је био и покрајински секретар за здравство, од 2004 до 2008. године

Ова лекар упозорава да се радиолог „не види” у здравственом систему за разлику од лекара који су пацијентима пред очима, али од ових специјалиста зависи правовремена и правилна терапија.

– Удружење радиолога Србије је предлагало да се укључи у процену колико је радиолога потребно нашој земљи и какву опрему је потребно набављати, али ниједног тренутка нисмо били консултовани – каже др Лучић.

У приватним ординацијама нема проблема око обављања читања мамографских снимака, као и снимања на скенеру или магнетној резонанци. Преглед дојке мамографом кошта, како незванично сазнајемо, 2.500 динара, а резултат се добија одмах.

Директорка Опште болнице „Белмедик” др Јасмина Кнежевић каже како се овде снимање на скенеру обави у истом дану, а цене формирају према ценама ових прегледа. У познатим дијагностичким центрима, како сазнајемо, углавном имају своје стално запослене радиологе, али власници су рекли да не могу да кажу колико су њихове плате, јер су плаћени по уговору и резултатима рада, али су веће него у државном сектору.

----------------------------------

Зашто се не користе апарати приватника

– Код нас се дневно обави највише пет снимања на скенеру. Тешко ми је да разумем да држава не искористи ове ресурсе када имамо најсавременије уређаје и стално запослене радиологе, а грађани не преглед на скенеру у државним установама чекају између три и шест месеци – каже др Јасмина Кнежевић.

Одговор смо потражили у Републичком фонду за здравствено осигурање.

– Да би РФЗО укључио приватнике у тендер, прво мора да се добије потврда од Министарства здравља и Института „Батут” да су државни капацитети попуњени. За чекање на скенер и магнетну резонанцу постоје званичне листе чекања, а хитан пацијент не чека ни дан на ове прегледе – каже Сања Миросављевић.

Када се зна да има између 120 и 130 мамографа у државним установама, тешко је очекивати да се добије таква потврда.