Још без договора у скупштини

Састанак шефова посланичких група, који је иницирала Демократска странка да би се постигао договор о наставку конститутивне седнице Народне скупштине Србије и изабрао председник парламента и јуче је завршен без резултата. Мада су, овај пут, консултацијама присуствовали представници свих странака, ДС и ДСС су једна другу оптужиле за непостизање договора, а већина осталих оптужила је обе странке. Сви су се сложили да председавајућа Борка Вучић треба да одлучи за када ће заказати наставак седнице, а већина сматра да је њено заказивање бесмислено, уколико нема договора о избору председника.

Демократска странка званично је предложила да се за председника парламента изабере њен кандидат Милена Милошевић, која би одмах потом заказала седницу на којој би биле усвојене измене Закона о буџетском систему како би се омогућило "законито финансирање државе".

Пред новинарима се први појавио Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, који је рекао да нема договора о наставку седнице, да је ЛДП подржао предлог ДС-а, али да он нема парламентарну већину да би прошао "јасно је да је српска скупштина у овом тренутку жртва партијских договора ДС-а и ДСС-а, а ДСС спречава конституисање парламента, због Коштуничине потребе да противуставно држи земљу у мат позицији и контролише све аспекте нашег јавног живота". Јовановић је казао и да га је срамота што је оваквом састанку присуствовао.

Према речима Душана Петровића, заменика председника ДС-а, ова странка је инсистирала да се наставак седнице закаже за данас. Он је рекао да је ДС сматрао да би у тренутку када нема договора о парламентарној већини, која би могла да изабере владу, најбоље решење било избор председника скупштине, како би парламент могао да контролише трошење државног новца. Петровић је казао да, осим ДСС-а, нико други није био против заказивања седнице. Он је рекао да постоји могућност да "проевропске и продемократске снаге изаберу председника, а ако ДСС неће, онда ће морати да објасни грађанима Србије зашто спречава конституисање скупштине, а нема свој предлог за председника".

Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, међутим, каже да предлог ДС-а није ишао у правцу решавања проблема, већ ка даљем компликовању ствари. Он је истакао да онај ко подноси предлог, а није обезбедио скупштинску већину сноси одговорност за последице. Алигрудић је поновио ранији став да уколико ДС предлаже привременог председника, онда договор треба да постигну све странке, а ако се на овај начин прејудицира будућа парламентарна већина, онда је то део договора о влади. Према Алигрудићевим речима, било је предлога да привременог председника да СРС, али је то било неприхватљиво за ДС, предлагано је и да одговорност за то преузму посланичке групе мањина, или Војвођански клуб, али је то било неприхватљиво за СРС... У сваком случају ДСС, како је рекао Алигрудић, сматра да би било ружно заказати седницу, а да она не резултира избором председника. Према његовим речима, данас је седница СБ УН о Космету, па је неумесно да заседа парламент.

Ивица Дачић, лидер СПС-а, рекао је да та странка не може да гласа за предлог ДС-а, нити за било чији други предлог, јер није део ничије парламентарне већине. СПС би, како је рекао, подржао предлог, о којем се сви сложе.

Истакавши да је за Г17 плус најважније доношење измена Закона о буџетском систему, Верица Калановић, потпредседник Г17 плус, рекла је да "нажалост, договора нема, а Г17 плус је подржао предлог ДС-а, који је нешто што се очекује до коначног договора о постизању парламентарне већине, јер грађани Србије заслужују да се њихов новац легално троши". Она је рекла да очекује договор ДС-а и ДСС-а.

Томислав Николић, заменик председника СРС-а казао је да, "очигледно, неуспех договора о влади спречава конституисање скупштине". Према његовим речима, на састанку је предлог ДС-а добио подршку "Г17 плус, ЛДП-а, Касиног и Чанковог представника, што значи кад се то сабере да би ДС-ов кандидат могао бити изабран, уколико у сали не буде више од 126 посланика". Николић је рекао да његов предлог да привремени председник буде из СРС-а, као најјаче странке, није наишао на велико разумевање. Он је најавио да ће СРС вероватно предложити свог кандидата, али "пазићемо да не послужимо као кворум за избор неког другог кандидата".

-----------------------------------------------------------

Кворум и председник

Председник скупштине бира се простом већином. Уколико би у сали било присутно тачно толико посланика колико је потребно за кворум, дакле 126, за председника би био изабран кандидат који би добио 64 гласа. Уколико би била сазвана седница парламента и уколико би у сали било 126 посланика, а за кандидата ДС-а Милену Милошевић гласају ДС, Г17 плус, ЛДП, клуб Војвођанских посланика и Посланичка група мањина-СВМ-КЛЗС-УРС и КАПД, то значи да би Милена Милошевић добила 94 гласа и била изабрана.