Судство – слаба тачка

Шта једну земљу чини погодном за инвестиције? Једнозначног одговора на ово питање готово да нема – колико инвеститора толико и различитих одговора. Некоме је то јефтина радна снага, дугоме издашне државне субвенције, док неки високо вреднују добар здравствени или одличан образовни систем. На основу нашег искуства у раду у Србији ипак постоји неколико заједничких именитеља. То су, пре свега, предвидивост пословања и правна сигурност, затим ефикасан бирократски систем и добра инфраструктура. Данас више ниједна земља не може да „живи изолована и сама за себе”.

Између Немачке и Србије постоје значајне економске везе. Немачка је најважнији трговински партнер Србије, са трговинском разменом која је прошле године износила 2,51 милијарду евра. Немачке инвестиције у Србију су, такође прошле године, достигле износ од 63 милиона евра, док су укупне Немачке директне инвестиције премашиле износ од 1,5 милијарди евра. Као резултат тих инвестиција отворено је и више од 20.000 радних места. Немачка амбасада, али и ми у ГИЗ-у често имамо прилике да разговарамо са немачким компанијама. На питање које су предности, а шта су мане пословања у Србији, често чујемо сличне одговоре. Србија има повољан географски положај, радна снага је добро образована, а трошкови њихових зарада нижи него у Западној Европи. Нису ни занемариви споразуми о слободној трговини које Србија има са Русијом, Турском, земљама ЦЕФТА... Међутим, често се може чути и оно „али”. Инвеститори се жале због нефлексибилног закона о раду, као и због корупције, компликоване бирократије и правне несигурности.

Нама, као и немачкој привредној комори познати су случајеви у којима неке немачке фирме већ годинама покушавају да издејствују судску пресуду. За сада, без успеха. У другим случајевима пресуда је донесена, али се не извршава. Такође, изузетно је тешко отпустити радника, чак и када за то има оправданих разлога. Та ситуација представља велики ризик при запошљавању и отварању нових радних места – нарочито у малим и новим предузећима. Добијање разних грађевинских дозвола је такође, често права авантура, са неизвесним трајањем и крајем.

Како би се привукло више инвестиција рецепт за успех могао би да буде јачање предности уз што ефикасније уклањање недостатака. Да је то могуће, показују и неке општине и градови у Србији, које привлаче посебно велики број инвеститора. Они се према инвеститорима односе као кооперативни партнери, за добробит општине и грађана, а не као „супротстављени противник”. Са некима од тих општина сарађујемо и ми у оквиру ГИЗ-овог пројекта „Локални економски развој у региону Дунава”.

Како је лоша инфраструктура једна од главних замерки инвеститора општина Голубац је, на пример, овај проблем покушала да реши сама како би запослила грађане. Они су своју тврђаву препознали као највећу шансу за развој туризма. Ми у ГИЗ-у смо делили исту визију за ову општину, па смо их у протеклих пет година подржали у припреми локалне самоуправе и људи који су у њој запослени, да могу да направе један такав пројекат, али и да га допуне другим пројектима везаним за рурални развој, развој туризма и услуга. Кроз разне донације Голубац је, за осам година, добио око милион евра за подизање капацитета локалне самоуправе, израду стратегија, као и израду техничке документације.

Данас се ова општина налази на почетку реализације пројекта Голубачке тврђаве која се финансира из европских ИПА фондова. Пројекат је вредан 6,5 милиона евра и трајаће две и по године. Према плановима, биће отворено и 50 нових радних места, годишњи обрт требао би, према проценама пројекта, да буде два милиона евра.

* Вођа пројекта у Немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ