Sudstvo – slaba tačka

Šta jednu zemlju čini pogodnom za investicije? Jednoznačnog odgovora na ovo pitanje gotovo da nema – koliko investitora toliko i različitih odgovora. Nekome je to jeftina radna snaga, dugome izdašne državne subvencije, dok neki visoko vrednuju dobar zdravstveni ili odličan obrazovni sistem. Na osnovu našeg iskustva u radu u Srbiji ipak postoji nekoliko zajedničkih imenitelja. To su, pre svega, predvidivost poslovanja i pravna sigurnost, zatim efikasan birokratski sistem i dobra infrastruktura. Danas više nijedna zemlja ne može da „živi izolovana i sama za sebe”.

Između Nemačke i Srbije postoje značajne ekonomske veze. Nemačka je najvažniji trgovinski partner Srbije, sa trgovinskom razmenom koja je prošle godine iznosila 2,51 milijardu evra. Nemačke investicije u Srbiju su, takođe prošle godine, dostigle iznos od 63 miliona evra, dok su ukupne Nemačke direktne investicije premašile iznos od 1,5 milijardi evra. Kao rezultat tih investicija otvoreno je i više od 20.000 radnih mesta. Nemačka ambasada, ali i mi u GIZ-u često imamo prilike da razgovaramo sa nemačkim kompanijama. Na pitanje koje su prednosti, a šta su mane poslovanja u Srbiji, često čujemo slične odgovore. Srbija ima povoljan geografski položaj, radna snaga je dobro obrazovana, a troškovi njihovih zarada niži nego u Zapadnoj Evropi. Nisu ni zanemarivi sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Rusijom, Turskom, zemljama CEFTA... Međutim, često se može čuti i ono „ali”. Investitori se žale zbog nefleksibilnog zakona o radu, kao i zbog korupcije, komplikovane birokratije i pravne nesigurnosti.

Nama, kao i nemačkoj privrednoj komori poznati su slučajevi u kojima neke nemačke firme već godinama pokušavaju da izdejstvuju sudsku presudu. Za sada, bez uspeha. U drugim slučajevima presuda je donesena, ali se ne izvršava. Takođe, izuzetno je teško otpustiti radnika, čak i kada za to ima opravdanih razloga. Ta situacija predstavlja veliki rizik pri zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta – naročito u malim i novim preduzećima. Dobijanje raznih građevinskih dozvola je takođe, često prava avantura, sa neizvesnim trajanjem i krajem.

Kako bi se privuklo više investicija recept za uspeh mogao bi da bude jačanje prednosti uz što efikasnije uklanjanje nedostataka. Da je to moguće, pokazuju i neke opštine i gradovi u Srbiji, koje privlače posebno veliki broj investitora. Oni se prema investitorima odnose kao kooperativni partneri, za dobrobit opštine i građana, a ne kao „suprotstavljeni protivnik”. Sa nekima od tih opština sarađujemo i mi u okviru GIZ-ovog projekta „Lokalni ekonomski razvoj u regionu Dunava”.

Kako je loša infrastruktura jedna od glavnih zamerki investitora opština Golubac je, na primer, ovaj problem pokušala da reši sama kako bi zaposlila građane. Oni su svoju tvrđavu prepoznali kao najveću šansu za razvoj turizma. Mi u GIZ-u smo delili istu viziju za ovu opštinu, pa smo ih u proteklih pet godina podržali u pripremi lokalne samouprave i ljudi koji su u njoj zaposleni, da mogu da naprave jedan takav projekat, ali i da ga dopune drugim projektima vezanim za ruralni razvoj, razvoj turizma i usluga. Kroz razne donacije Golubac je, za osam godina, dobio oko milion evra za podizanje kapaciteta lokalne samouprave, izradu strategija, kao i izradu tehničke dokumentacije.

Danas se ova opština nalazi na početku realizacije projekta Golubačke tvrđave koja se finansira iz evropskih IPA fondova. Projekat je vredan 6,5 miliona evra i trajaće dve i po godine. Prema planovima, biće otvoreno i 50 novih radnih mesta, godišnji obrt trebao bi, prema procenama projekta, da bude dva miliona evra.

* Vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ