ЕП: Што пре Србији датум преговора о чланству

БРИСЕЛ – Спољнополитичком одбору (СПО) Европског парламента је предложена резолуција у којој се Европски савет, вођи ЕУ, позивају да „Србији сто пре одреде датум почетка преговора” о чланству, под условом да власти у Београду испуне главна мерила и даље спроводе нужне европске реформе.

То се наводи у нацрту резолуције о годишњем извештају о Србији, који ће у понедељак бити размотрен и у којем се „поздравља преданост српске владе европским интеграцијама”.

Такође се истиче нужност „отклањања мањкавости у реформи правосуђа”, посебно да се зајамчи да законски оквир онемогући неприхвтљиви политички уплив и да се постављањем судија и тужилаца обезбеди њихова независност и професионалност.

ЕП у документу, који вођи ЕУ треба да имају у виду на састанку половином децембра, „поздравља решеност српске влада да сузбије корупцију и организовани криминал”.

И подвлачи да је „политичка воља од пресудног значаја за успех истрага о корупцији на високом нивоу, укључујући 24 спорне приватизације”.

С тим у вези се „изражава нада да ће посебна и делатна улога првог заменика премијера (Александра Вучића) донети плодове” и тражи од власти у Београду и да потпуно примене закон о финансирању политичких странака да би се обезбедио јавни увид у то и усаглашеност са правилима ЕУ.

У предлогу резолуције ЕП се одаје признање за сарадњу Србије с трибуналом у Хагу, „с тим да сви осумњичени за ратне злочине буду предати Хашком суду”, а да „ниједан званичник не би смео да пориче тешка кршења људских права и ратних злочина из деведесетих година”.

Такође се наводи да ЕП подржава „сталне позиве главног тужиоца Хашког суда да се спроведе темељита истрага и суди лицима која су подржавала мрежу што је бегунцима омогућила да буду тако дуго на слободи, и то посебно у војним и цивилним безбедносним службама”.

У документу ЕП се „поздравља обнова дијалога Београд-Приштина на високом политичком нивоу и спремност коју је за то показала српска влада”.

Уз позив да се примене сви постигнути договори, наглашава се да „питање несталих лица мора бити укључено у тај дијалог у политичкој равни”.

ЕП подвлачи да су „моћна, професионална и независна средства информисања суштински елеменат демократског поретка” и позива српске власти да обезбеде слободу медија, спровођење усвојене медијске стратегије, тако да се расветле напади и убиства новинара, док се новинари позивају да упражњавању своја правила професионалног рада.

Европски посланици оцењују да промене закона о српској централној банци урушавају независност ове институције, што одудара од нужног поштовања ЕУ „Мерила из Копенхагена” о ефикасном деловању политичке демократије.

---------------------------------------------------------------------------

Европски парламент: Могућ споразум ЕУ-Косово о придружењу

БРИСЕЛ – Европски парламент (ЕП) сматра да Европска унија с Косовом може да склопи споразум о стабилизацији и придруживању, иако пет чланица ЕУ не признају независност Приштине и „охрабрује пет чланица ЕУ које не признају Косово да то ипак учине”.

То се наводи у предлогу резолуције о Косову, коју ће у понедељак размотрити Спољнополитички одбор ЕП, и додаје да ЕП „прима на знање окончање надзиране независности Косова” на темељу става међународне управљачке групе да је „решење за статус Косова суштински спроведено”.

Европски парламентарци „изражавају забринутост због помањкања битнијег напретка у битки против организованог криминала и корупције” на Косову и траже да се корупција сузбија на високом нивоу.

У овом документу, у који је имала увида агенција Бета, тражи се „укидање паралелних структура на северу Косова које”, како се то наводи, „одржава српска држава”.

Европски парламент „жали што, упркос напретку, повратак избеглица и расељених лица и даље представља изазов, посебно због инцидената везаних за безбедност”.

Такође се поздравља обнова дијалога Београд-Приштина „уз посредовање високе представнице Кетрин Ештон, што је дало нови замах дијалогу” и тражи се да се примене сви договори, а посебно онај о управљању прелазима.

Европски парламентарци „подвлаче да подела Косова није решење и поздрављају подршку територијалном интегритету Косова, коју је изрекла Европска комисија”.

Они наводе и да Приштина мора спровести уставне одредбе о децентрализацији власти, док „косовске власти морају предузети даље кораке како би ишле у сусрет српској мањини, нарочито на Северу, док сарадња са свим косовским Србима мора бити ојачана”.

У предлогу резолуције ЕП се „позива на укидање паралелних институција на северу Косова које одржава српска држава и то посебно повлачење служби безбедности и правосудних тела”.

Тражи се и „пуни увид у финансирање школа и болница на северу Косова у складу с одредбама Ахтисаријевог плана”.