Нећу правити компромисе око Београда

Верујем да се поверење између бирача и странке гради кроз одговорност и верујем у обавезу политичара да буду пристојни. И зато нисам учествовао у негативним кампањама, нисам бежао од одговорности и зато сам се, на крају крајева, извинио грађанима, каже Драган Ђилас, који је пре тачно седам дана изабран за лидера Демократске странке, а његова „ера” на челу ДС-а почела је баш као и његовог претходника Бориса Тадића – самокритиком и извињењем.

Тадић се извинио због афере „Бодрум”, Ђилас због изневерених очекивања грађана. Тадић је потом довео ДС на власт. Може ли историја да се понови?

– Ја пре свега не верујем у то да ствари почивају на појединцима. Верујем да све почива на тиму. Мислим да ДС мора да буде водећа снага у овој земљи управо због људи које има, због квалитета, због људи које ћемо ставити у први план и показати какви заиста јесмо. И мислим да ћемо опет добити поверење грађана, показујући оно што смо урадили у Београду, Војводини и у многим другим местима – бригу за људе и јасна решења како да изађемо из овог „тунела” у коме смо, опет добити поверење људи.

Тадић је рекао да су хапшења министара из ДС-а нарушила углед ДС-а. Како ћете да га повратите, нарочито ако још, како се очекује, буде таквих случајева?

Демократска странка је преузела одговорност за многе ствари у овој земљи. Урадила је неке ствари које други нису смели. Неке ствари смо урадили добро, неке нисмо и за то смо платили цену на парламентарним изборима. Мој посао је да помогнем да у тој странци многи људи који вреде дођу у први план. Не желим да се одричем било кога зато што је кроз неки од медија прошао оно што тренутно ја пролазим у једним од тих истих новина. Свако ко се огрешио о закон мора да заврши у затвору и тај део је неспоран. Али, немојте да политичке странке или неки медији пресуђују људима.

Да ли покушајем умањења политичке штете због таквих афера може да се тумачи ваш позив члановима бивше владе да се одрекну посланичког мандата?

Поновићу још једном: 6. маја је Борис Тадић био први у првом кругу председничких избора, људи на локалу, радећи у име ДС-а, добили су 200.000 гласова више од СНС-а, а на парламентарним изборима добили смо 80.000 мање. Народ је оценио рад те владе. Мислим да међу тим људима има оних који заслужују да поново буду у влади и оних који то не заслужују.

Кога бисте од бивших министара узели у своју владу?

Знате, једна Снежана Маловић и један Миодраг Ракић су предложили и „изгурали” у борби против организованог криминала хапшење великог броја много великих криминалаца. А онда је та Снежана Маловић предложила закон да се њима одузима имовина. Па је одузета имовина људима који не презају од тога да своје противнике самељу у машини за млевење меса и да разбацају остатке где им падне на памет. И сада, када говорите о тим људима, не можете да говорите негативно, морате да поштујете њихову храброст и спремност да се у овој земљи нешто промени. То је огроман ризик и за њих и за њихове породице. И то је много већа храброст него се бавити неким стварима којима се данас неки баве. И зато ћу ја једну Снежану Маловић увек да пожелим у свом тиму, увек. Да ли мислим да је она имала и грешке, наравно да јесте, као и свако од нас, али, без дилеме, њен допринос држави је немерљиво пута већи од тих грешака.

Шта ћете ако вас неко од тих људи не послуша и не одрекне се мандата?

По закону мандати припадају посланицима и не може нико да сноси последице тога што не жели да врати мандат ДС-у. На сваком од њих је да сами размисле и донесу одлуку да ли се слажу са мном.

Утисак је да вам Вук Јеремић посебно смета?

Не. Чак напротив, мислим да је његова идеја о организовању јавне дебате у ГС УН о улози ад хок судова у свету потпуно оправдана и логична.

Не смета вам значи његово деловање као председавајуће ГС УН, али као функционера странке?

Вук Јеремић је члан ГО, нема извршну функцију у оквиру ДС-а. И није изабран за председавајућег ГС УН на предлог ДС-а. Није спорно да се ја нисам слагао с начином како је у претходном периоду вођена спољна политика ове државе и да сам за то сматрао одговорним и самог Вука Јеремића. Али, немогуће би било када бисмо се сви слагали у свему, не морамо увек да мислимо исто да бисмо сарађивали.

У ужем председништву које ће убудуће имати знатно већу улогу су и ваши доскорашњи опоненти, Тадић и неки људи за које се рачуна да су његови. Ту је и, како се сматра, јаки Бојан Пајтић. Да ли ћете моћи мирно да функционишете?

Не, најбоље је да се претворимо у све остале странке које имају једног лидера а већина осталих служе као курири у преношењу његових одлука. Окружите се људима који су у својим областима бољи од вас, немојте да се окружујете људима који ће само да дижу руке. Знају то сви политичари јако добро, да треба и на државним функцијама и на партијским да око себе имају што више квалитетних људи који су исто сви потенцијални лидери, али им то не одговара, пошто су овде странке углавном „one man show”. А ја сам поносан што ћу да предводим тим у коме ће да седи и један Бојан Пајтић, и један Мики Ракић, и Милица Делевић, Горан Јешић, Јован Марковић, др Миодраг Стојковић и многи други људи који ће бити изабрани, а за које сам сигуран да су у својим областима најстручнији у Србији.

Постоје мишљења да би вам Вучић и напредњаци учинили услугу ако вас склоне с места градоначелника Београда, као и она која тврде да ће вам тиме избити из руку важно средство промоције. Шта је ближе истини?

Прво, ја сам изабран пре свега гласовима грађана овог града, а не гласовима странака. Грађани су рекли кога желе за градоначелника и што се мене тиче ти избори су завршени 6. маја. Више пута сам рекао да поштујем Александра Вучића што се повукао из градског парламента и тиме јасно поручио да неће кроз разне комбинаторике покушати да постане градоначелник. Да ли ће се неко други кроз неку политичку математику, комбинаторику, усудити да мења вољу Београђана не знам. Али знам да ће се и те како потрудити да и мене и људе око мене прикажу криминалцима, лоповима, милијардерима. То је цена коју морате да платите, али ја компромисе око Београда правити нећу, без обзира на то шта ко причао и какви се текстови појављивали у новинама.

Зашто као, како и сами кажете, богат човек, приватник, гурате део привреде у социјализам?

Више од 90 одсто људи који држе приватне фирме једини мотив је профит. Фирми коју сам ја правио није основни мотив профит. Зато је у њој просечна плата од 1.000 евра, помаже се људима, зна се каква права добијају породиље, каква труднице. Ја сам човек левичар и верујем да ако дате људима они ће вам вратити. Зато из те фирме која има скоро 200 запослених, нико никада није отишао осим на нека феноменално добра места.

Али може ли држава да буде успешан послодавац?

Може. Држава је свуда на свету успешан послодавац, мало мање оријентисана на профит и мало више оријентисана на приоритете државе. Дакле, моја идеја није била да држава остварује профит, као што то раде приватне компаније, него да фирме раде позитивно, а да бенефит имају и држава и запослени.

За вас важи да сте веома богат човек. Ко ће вам поверовати да имате стварно два одела, како тврдите?

Па немојте да верујете. Али да се вратим на причу. Државна предузећа, дакле, не морају да буду непрофитабилна и с минусом. ПКБ је профитабилан и тврдим да ће бити мотор развоја Београда (ако мене не смене одавде). ПКБ сада има 2.000 људи, 46.000 динара плату. Да је дошао приватник, ставио би 1.200 људи и спустио плату на 30.000. Зато, дајте праве менаџере у фирме које могу да праве профит. А у фирме које не праве профит поставите људе који разумеју праву улогу државе у развоју привреде и друштва.
У Пошту морате ставити некога ко ће да брине о државним интересима, али „Телеком”, ЕПС, ПКБ, све су то фирме које треба да праве профит. Али нећете правити профит ако доведете политичаре а не стручњаке или ако доведете људе који верују да водећи гигант какав је ЕПС или „Железница” треба да раде за плату од 160.000 динара. Плата од 160.000 није мала, али морамо да будемо свесни да врхунски директори данас у Србији у неким приватним компанијама и банкама раде за три или пет пута већу плату.

Зашто је Тадић страховао да ћете од ДС-а направити „пословни клуб“?

Верујем да је то питање за Тадића, ја стварно не знам. Не разумем шта значи пословни клуб. Ја само желим да видим странку одговорних људи с јасним процедурама, правилима, вертикалном и хоризонталном хијерархијом, комуникацијом. Исто то желим да видим у овој држави.

Писале су се разне ствари о вашем пословном односу с Мирославом Мишковићем, можете ли да објасните шта је од тога тачно?

Могу ја и за Мишковића и све остале да вам објасним тако што ви као озбиљне новине урадите анализу и видите да ли је за четири године било ко од тих људи који се називају представницима крупног капитала, а неки и тајкунима, у Београду икакав посао направио, а тек неки који је био нешто помогнут. Овај град се тужи с Мишковићем и Беком око Луке „Београд”, овај град је поднео кривичне пријаве за Пословни центар „Ушће”, овај град је, када је купљен ПКБ-а, драстично подигао цену по којој МК „Комерц” откупљује шећерну репу. Овај град сада кроз ПКБ продаје млеко „Салфорду” и „Имлеку” по цени која је 30-40 одсто већа него пре. Е то нам је пословни однос и сваком добронамерном човеку је јасно да је град у ове четири године много боље прошао него они. А свако од њих ако дође и каже да ће да запосли 1.000 људи ја ћу с њима да идем од шалтера до шалтера док не добију дозволе. Али, ако желе да на рачун Београда нешто направе – не може.

Јавност интригира и прича о власништву над листом „Прес”. Јесте ли били сувласник?

Мој основни посао не дозвољава да моја фирма или ја на било који начин будемо власници било ког медија. Кад будем желео да оснујем неке новине јавно ћу то да урадим и гарантујем вам да неће финансијски пропасти јер ниједан посао који сам радио није финансијски пропао.

Политика „и Косово и ЕУ” и даље могућа

Мислите ли да је и даље могућа политика „и Косово и ЕУ”?

Мислим да је само питање на који начин третирате ту реч Косово. Да ли гледате кроз људе или територије. Ако Косово третирамо тако да људи који живе тамо могу да остану да живе, да наше светиње и даље припадају нама, онда је та политика „и Косово и ЕУ” могућа. Чак ће ЕУ помоћи да се те ствари десе. Проблем је у Србији, што ми све наше националне идеје и планове везујемо за трајање свог мандата. Неки озбиљнији народи направе неки национални план и раде на њему сто година.

Хоћете ли ви правити дугорочнији план?

Апсолутно.