Традиција Соко-града

Жеља за очувањем традиционалних обележја западне Србије није заобишла ни Врхпоље на Дрини, једну од 22 месне заједнице на подручју општине Љубовија: овдашње етносело налази се на десној обали Дрине, на осам километара од Љубовије на магистралном путу Шабац–Љубовија–Ужице.

– Етнокомплекс има шест дрвених магаза у којима је од једног до шест кревета. Опремљене су ручно рађеним, брижљиво сакупљаним старим комадима намештаја, креветима, витринама, уз незаобилазне фењере. Уз овакав амбијент иде и посебна домаћа кухиња: пите, гибанице, свадбарски купус, гулаш, качамак, пршуте, проја, домаћи хлеб... али и пића и сокови који се овде праве од чистог воћа – каже Маријана Кнежевић, власница Етносела Врхпоље.

Туристима који желе и више од шетњи и чистог ваздуха боравак у етноселу нуди и купање у кристално чистој Дрини или и безбедну пловидбу реком у чамцима који могу да се изнајме.

Савет је да се не заобиђе неколико атрактивних излетишта овог краја до којих се од етносела лако и брзо стиже:

Соко-град је турско утврђење које никада није освојено. У подножју града чији су трагови постојања још веома видљиви, благословом епископа шабачко-ваљевског Лаврентија изграђен је манастир посвећен светом Николају Велимировићу. Манастир, поред цркве, има и апартмане, собе за преноћиште, сале, библиотеку музеј, спортске терене, базене. На врху стене на темељима Соко града подигнут је позлаћени крст висине 12 метара, дар породице Вробел из Немачке у знак покајања за учешће немачког народа у бомбардовању 1999. године. До врха путоказ је десет капела у којима су исписане Божије заповести.

Мачков камен је крваво поприште српске и аустријске војске из Првог светског рата, 1914. године. После пораза у бици на Церу, Аустро-угарска војска поново је прешла Дрину и заузела гребен Гучева, Борање, Јагодње и Соколских планина. На свим тачкама 33. коте дуж Дрине вођене су даноноћне борбе "прса у прса". Најжешће је било баш на Мачковом камену па је неколико пута прелазио из руке у руку. На обе стране погинуло је у тим борбама 15.000 војника, а само на Мачковом камену више од 2.000. Место од заборава чува спомен-костурница на којој су уклесани стихови:

"Незнани брате кад путем наиђеш/за један часак застани у ходу
и сврати овде где спавају жртве/из испосничке борбе за слободу.

Поклони се светој костурници њиној,/опомени се затварајући врата
да право значи више него сила/и да је Давид савладао Голијата".