Шта је за нас Европска унија

Сада када се подршка уласку Србије у Европску унију први пут спустила испод 50 одсто, требало би да поново запитамо: Шта је за нас ЕУ? Очигледно је да ЕУ у нашем јавном говору има више значењаи док та значења не почнемо разликовати нећемо знати зашто је неко против а неко за ЕУ. Европска унијаза нас има барем четири значења.

ЕУ је најпре заједница народа који живе у миру, који су превазишли национализме и укинули границе између себе. У овом смислу,Европска унија је достигнуће које је недвосмислено позитивно. То, међутим, не значи да је код нас овај позитивни аспект прихваћен од свих. Националисти су против управо овог аспекта Европе, јер сматрају да су прошле увреде земаља ЕУ (бомбардовање, признање Косова) такве да налажу да са тим државама и народима више немамо пријатељске односе. Вероватно је истина да многи националисти, да није ових увреда, не би имали ништа против прикључења. Међутим, тачно јеи то да национализам не воли ниједну ширу заједницу пошто она ограничава самовољу, која је националистички идеал.

Друго, ЕУ је трговинска унија земаља које су уређење заједничког тржишта пренеле на наднационалне органе. Ова ЕУ је сада нешто сасвим другачије од претходне. Док су раније били важни разлози који се тичу мира и сарадње, ово трговинско питање је питање за економисте. Колико бисмоизгубили на царинама и због губљења дела самосталности у вођењу економске политике, а колико бисмодобили због тешњег повезивања са развијенијим привредама?

Треће је схватање ЕУ као тутора. Узима се да је наше друштво неспособно да само успешно регулише властити живот и да би учлањење у ЕУ био једини начин да се друштво модернизује и реформише. Ту се својевољно и радо одлучивање препушта ЕУ. Када кажете: „То од нас тражи ЕУ”, ту свака расправа престаје и треба само прећи на извршавање. Овде је поново речо моралним питањима аутономије, а овај начин виђења ЕУ је много контроверзнији од прве ЕУ као заједнице народа. Да ли ЕУ наступа непристрасно када предлаже одређене реформе? Да ли ЕУ своје тренутне захтеве проширује и на питања која иначе нису у надлежности ЕУ, већ земаља чланица? Другим речима, да ли је ЕУ у Србији извор ауторитарности?

Четврто схватање ЕУ је можда најраспрострањеније и највише у складу са код нас распрострањеним схватањем политике. Ту се ЕУ види као извор ирационалне воље која се супротставља нашој. Све се гледа кроз волунтаризам, посебно питање Косова, у вези са којимЕУ има „стално нове услове”, које ми не прихватамо или прихватамо, али који су на дневном реду само због ЕУ. Многи немају ништа против прва три вида ЕУ, али им смета овај последњи. И то им смета на један нерешиво ирационалан начин.

Сигурно је да ЕУ за нас има и више од ове четири стране. Њима се треба бавити јер се са мртве тачке нећемо померити док не почнемо да разликујемо оно што под Европском унијом подразумевају различити актери. Потребно је да се позабавимо са сва четири питања која се тичу ЕУ и покушамо да одлучимо између разних одговора. Став националиста је мешавина противљења свим овим виђењима ЕУ осим другог, економског, којим се и не баве јер су већ рекли „не у ЕУ” због ових других ствари. Такозванедемократе су мислиле да би требало да узму од свега помало, да треба хвалити прву ЕУ, другу ЕУ представити као Елдорадо чији фондови само чекају на нас, у односу на трећу ЕУ имитирати ЛДП, а у односу на четврту ЕУ националисте. Радикална проевропска јавност сматра да је туторство ЕУ, скупа са свим њеним економским захтевима, недвосмислено позитивно. Сва ова, давно заузета и непроменљива становишта треба преиспитати, између осталог и због тога што се стварност стално мења. ЕУ више није недвосмислени узор којем само треба тежити и слушати га јер има одговор на сва питања и никад не греши. Чланство у ЕУ није спречило Грчку или Шпанију да повећају јавни дуг до границе неиздржљивости и дадођу до незапослености од 25 одсто. У складу с тим, земље ЕУ више нису ни недвосмислен узор демократије: у Италији још влада споља постављени премијер, а масе људи су често на улицама.

Преиспитивањем различитих значења ЕУ можемо само добити, пошто ћемо се тако можда први пут бавити правом ЕУ, уместо идеолошком сликом о њој. ЕУ као слободно кретање без виза, ЕУ као простор без већине царина, ЕУ као наднационална влада која захтева приватизације, ЕУ која тражи да признамо Косово, све су то различите ЕУ, од којих су неке прихватљиве а неке неприхватљиве,већ према томе шта је свакоме од нас политички важно.Уместо уласка у ЕУ споља, које је на дугом штапу, можда би требало да се потрудимо да личимо на бољи део ЕУ изнутра.

Владимир Милутиновић*

*Уредник сајта filozofijainfo.com