„Севераши” опет остали без плата

Суботица – Близу хиљаду бивших радника Фабрике електромотора „Север“ осећа се превареним јер нису добили праведну надокнаду за то што им је пет година умањивана плата у овом колективу.

Бивши „севераши“ не само што нису добили назад своју зараду, која им је од 1997. до 2002. била мања за петину, него многи морају и да се задуже да би платили судске трошкове. Тако некадашњи радник погона ливнице у „Северу“ Алекса Ракановић има пензију од 30.000 динара, а у року од три месеца треба да плати судске трошкове у висини од 60.000.

– Тужбу против „Севера“ поднео сам 29. августа 2008, али је она одбијена на Основном суду у Суботици, што је и потврдио Апелациони суд у Новом Саду, јер се сматра да је последњи рок да тражимо своје зараде пре застаревања био 10. фебруар 2008 – каже Ракановић за „Политику“.

Додуше, Ракановић каже да није ни знао да се жалио на првостепену пресуду, да је то све урадио адвокат Ласло Чизмар, који је заступао већину бивших радника „Севера“ те да није ни знао за одлуку Апелационог суда, па су сада судски трошкови у висини две пензије.

Пензионисани књиговођа Ана Рожумберски је у нешто бољој позицији, она ће добити око 18.000 динара на име неисплаћеног износа до пуне зараде. У ствари, како нам је Ана објаснила, она се одазвала позиву „Севера“ да бивши радници дођу да се нагоде о исплати разлике у плати.

– Отишла сам и понудили су ми 60.000 динара. Пошто сам знала да нам је плата тих година била мања за око 20 евра, тражила сам одговарајући износ, а то је 1.200 евра. Прихватили су мој захтев и требало је да ми исплате 120.000 динара, али сада сам добила обавештење о томе да треба да платим судске трошкове 100.500 динара, јер сам пре тога тужила „Север“ и имала рочиште – каже Ана. Због свега тога осећа се превареном, пошто је њена тужба гласила на износ од 280.000 динара, што је збир неисплаћене разлике у заради, судских трошкова и камате. Она је „Север“ тужила још 2005, а тек сада је дошло до овог за њу неповољног решења, иако је, у ствари, њено потраживање признато.

Незадовољни одлуком Апелационог суда којом им се одбија право на надокнаду заосталих зарада јер су њихова потраживања застарела, 12 бивших радника „Севера“ упутило је жалбу Уставном суду Србије. Међу њима је и Милан Свилар, инжењер и један од бивших директора погона електромотора.

– Сматрамо да је и основни и апелациони суд одлуку темељио на ирелевантном, тј. погрешном доказу. Они су прихватили изјаву Центра за тендере при Агенцији за приватизацију да је приватизација „Севера“ завршена 10. фебруара 2005, док ми сматрамо да је приватизација окончана 15. јула 2010. након што је Агенција купцу фирми „А-тек“ из Аустрије дала решење да је испунила све обавезе из купопродајног уговора и да је власник фабрике – каже Свилар за „Политику“.

Због тешке материјалне ситуације, пословодство „Севера“ је 1997. договорило са синдикатом и свим запосленима да им се умање зараде за петину, али се тај дуг фабрике према радницима евидентира у пословним књигама, уз обавезу да ће бити исплаћен када се фирма опорави. У тендеру за продају „Севера“ стајала је и обавеза купца да радницима надокнади ову разлику у заради, али „севераши“ никада нису добили разлику до пуног износа зараде. Због тога су масовно одлучили да туже „АТБ Север“, назив фирме након приватизације, и хиљаде тужби затрпало је током 2007. и 2008. Основни суд у Суботици. Тада се нагађало да уколико Суд потврди право радника на надокнаду неисплаћеног пуног износа зараде, то би укупно могло да износи неколико стотина хиљада до неколико милиона евра. У међувремену, овог лета, „Север“ је позвао раднике који су их тужили да дођу да се нагоде око исплате разлика, али је удружење „Солидарност“ које окупља већином бивше раднике те фабрике упозорило да се радницима не нуди пун износ надокнаде. Ово удружење упозорава и да је због одбијања суда да им се призна ова зарада, као и нагодби са радницима, њима умањена и основица за пензију.