Лет у свемир је све – само не досадан

Храна: сок од наранџе у облику балона и јабука која лебди поред ваших уста и само чека да је загризете. Хигијена: гутање пасте после прања зуба. Спавање: свако зграби своју врећу, закачи се за зид и дремне. Знате већ – уобичајен дан. За астронаута.

Тако је изгледало и 55 дана у свемиру за америчку астронауткињу Маршу Ајвинс (61), која је протекле две седмице провела у Србији држећи предавања о својим искуствима и послу својих колега. Ајвинсонова се после инжењерске каријере у Наси и пет летова у универзум коначно пензионисала пре две године и данас је посвећена популаризацији науке. Иако астронаути Насе морају да имају озбиљно образовање из природних наука, гошћа Београда се труди да своју професију представи као нешто најзанимљивији на свету. Фотографије које носи са собом на путовања често показују колико је смешан живот без гравитације па, на пример, њена дуга смеђа коса лети по свемирском броду подсећајући на хоботницу.

– Гарантујем да није досадно. То је стварно једно „кул” занимање – каже наша саговорница иако чланство у мисији значи лишавање уобичајеног комфора.

Нема туширања ни правог тоалета. Свеже воће и поврће су луксуз. Вода се рециклира после сваке употребе. Ипак, Ајвинс верује да је истраживање космоса и поред свега хуман посао.

– Људи су радознала бића. Ми истражујемо, не седимо скрштених руку. Желимо да знамо шта је иза следећег брда. Е то следеће брдо је свемир.

Она је убеђена да наука оправдава скупа улагања у свемирска путовања.

– За свемирске експерименте морате да развијате технологију. Онда вам се то вишеструко врати на Земљи. Сателити и мобилни телефони повезани су са путовањем на Месец и технологијом која је тада развијана.

У откривању тајни васионе, Месец је за човека нешто попут терена за учење и вежбање, сматра Ајвинс. Као што се у освајање Монт Евереста креће после савладавања нижих врхова, тако се и за дубље залажење у универзум пракса стиче близу куће.

– Месец је од Земље удаљен само три дана, а опет, о њему знамо мање него о Марсу. Зато Месец мора и даље да се изучава. Научно би сасвим било оправдано да тамо поново пошаљемо мисију, јер он садржи геолошку историју Земље. Космос је огроман, стално треба ићи даље, откривати нове „територије”.

То није посао за било коју земљу појединачно. Иако Наса на летове шаље држављане САД, Свемирска станица је партнерство 16 држава, између осталих Америке, Русије, Јапана и Канаде. И сама Марша је сарађивала са астронаутима из других земаља.

– Наш посао „горе” је мање научни а више експеримент светског мира. Долазимо из средина које нису увек пријатељске, али ми одлично сарађујемо. Јер, знате шта, док смо у мисији, сви имамо нешто заједничко: нисмо на Земљи. Мој живот зависи од њих, а њихов од мене.

На таква путовања, Ајвинс је ставила тачку. После свемира, на ред је дошла и Земља. Сусреће се са младима широм планете и жели да их заинтересује за науку. Испоставља се да су земаљска путовања много дужа од ванземаљских.

– Натраг кући до Хјустона требаће ми осам сати, а у свемиру сам била за осам секунди.

----------------------------------------------

Нема завере из студија

Популаризација науке водила је и великом броју теорија завере. Једна од најчешћих је да Нил Армстронг никада није крочио на Месец и да је америчка влада догађај изрежирала уз помоћ Холивуда.

– Често кажем људима да постоје закони физике због којих се на снимцима видело да се застава вијори и поред тога што на Месецу нема ваздуха. Такође, на сликама примећују сенке, што по њима доказује да је све лаж, јер тамо нема сенки, јер нема ни заласка сунца. То није тачно. Дан на Месецу траје 28 земаљских дана, а онда падне ноћ. Коначно, људи често питају зашто се поново није ишло на Месец. Одговор је – због политике. Хладни рат се завршио – сматра Марша Ајвинс.