Референдум на француској десници

Странка која је до пролетос суверено владала француском политичком сценом запала је, изгубивши председничке и парламентарне изборе, у хаотично стање какво се не среће ни у транзиционим друштвима. У игру за спас Уније народњачког покрета (УМП) морао је да ускочи и Никола Саркози, који се откад је исељен из Јелисејске палате углавном бави бициклизмом или трчањем.

Протеклог викенда, међутим, како јавља париски „Фигаро”, двојици зараћених лидера највеће опозиционе странке припретио је ултиматумом. До данас, Франсоа Фијон, бивши премијер у Саркозијевој влади, и Жан Франсоа Копе, који се устоличио на место председника УМП-а после спорног пребројавања гласова, мораће да се сложе око организовања нових унутарстраначких избора или бар референдума.

На њему би се чланство подвргло до сада невиђеном изјашњавању. Они би одговарали да ли су за поновно сазивање избора за председника странке. Тек, када се преброје гласови плебисцита могао би да се створи неки нови „лекс специјалис” и да отвори пут ка новим изборима за председника странке.

Незадовољан начином на који је Копе дошао до председничке фотеље, Фијон се одметнуо и са собом повео 60 од 180 посланика УМП. Они сматрају да је приликом пребројавања гласова дошло до манипулације, и да се Копе изигравањем демократије успео на чело ове партије. Копе, са друге стране, притиснут Саркозијевим ултиматумом, пристаје на нове изборе уколико се на референдуму за то изјасни чланство. Тражи да остане на челу странке до нових избора, а помиње да би се они могли догодити тек 2014. На такво решење не пристаје одметнути Фијон, који захтева да се до нових избора кормило странке препусти „привременом телу”.

Саркози је већ недељу дана у преговорима са једним и другим лидером наизменично. Али до договора никако да дође. Најзад је протеклог викенда преломио. Припретио је обојици да ће и једног и другог јавно дискредитовати уколико се до данас не сложе о изласку из ћорсокака.

У међувремену, Франсоа Оланд и његови социјалисти трљају руке. Опозиција је потпуно неутралисана унутрашњим трвењима, док се у парламенту без много противљења изгласавају судбоносне одлуке. И председница екстремно десног Националног фронта Марин ле Пен је више него задовољна. Откако је Саркози изгубио изборе, и УМП био приморан да постане опозиција, све је више разочараних чланова који се приклањају Националном фронту.

Французи међутим спекулишу да је оваквим стањем најсрећнији управо Никола Саркози. Бившем председнику не верују на реч да је изашао дефинитивно из политике. Медији наводе како су чули из поверљивих извора да је Саркози из даљине помно пратио изборни ток у странци на чијем је челу био од 2002. до 2007, када је постао председник. И да је са својим друштвом коментарисао како без њега ништа у странци не може да се уреди.

Најдаље је у тим спекулацијама око Саркозијевих амбиција отишао сатирични недељник „Канар еншене” који бившег председника назива „пироманским ватрогасцем”.

„Кобајаги гаси ватру а све чини да се она још више распламса”, пишу ове тиражне новине које су Саркозију загорчале живот и за време његовог председничког мандата.

Ако је у праву „Оковани патак”, Саркози се озбиљно припрема да се 2017. поново кандидује за председника Француске. Ово је одлична прилика да покаже како је једино он способан да уведе ред у иначе посвађаној десници. Са тезом одлично обавештеног „Окованог патка” слаже се и већина других медија.

То можда предосећају и двојица посвађаних лидера, па су за сада и један и други невољни да поступе по Саркозијевом ултиматуму. По најновијим анкетама, 80 одсто чланова слаже се да се избори понове. Сваки трећи члан УМП-а сматра да је Копе незаконито дошао до председничког положаја, док само 15 одсто чланова мисли да Фијон није у праву кад оспорава регуларност избора.

Гордијев чвор настао губитком власти може да се распетља само на два начина. Или да се послуша Саркози или да се партија расцепи на два или више делова. И у једном и у другом случају највероватнији кандидат за председничке изборе 2017. биће опет Никола Саркози.