Памтићу у 2012: Славимир Стојановић

Један од најпознатијих домаћих дизајнера Славимир Стојановић школовао се на ФПУ у Београду, а усавршавао у Гетеборгу и Љубљани. За своја графичка решења добио је више од 200 награда на престижним светским фестивалима, а његови радови су део колекција у музеју Помпидоу у Паризу, Музеју уметности и рекламе у Хамбургу и у Музеју плаката у Варшави. Његове илустрације „12 еколошких заповести” тренутно су изложене у холу „Политике”.

Ево по чему ће Стојановић памтити 2012. годину.

ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ

Ослобађајуће пресуде Хашког суда хрватским и косовским генералима, као симбол српског националног отрежњења, који ће надам се омогућити стварање подлоге за прекид двовековног историјског континуитета недовршене државе, државе флуидних устава и још флуиднијих граница.

ПРОМАШАЈ ГОДИНЕ

Пораз Демократске странке на мајским изборима. Пораз политике у којој је све важно и ништа није битно, политике која је додатно, а изгледа и бесповратно, компромитовала културу и интелект као основ идентификације друштва.

Домаћа личност године

Новак Ђоковић – због успеха у спорту који ме нимало не интересује и не узбуђује, али одржати се на првом месту у свету у 2012. у таквој конкуренцији и после такве сезоне као што му је била 2011, просто је натприродно.

Страна личност године

Такође, Новак Ђоковић који нам упорно доказује из иностранства да бити поносан Србин има смисла само ако си свестан да си саставни део света.

Песма године
„Disparate Youth” Сантиголд – као пример савремене уметности у којој доминира права мера мешања прошлости и будућности, рационалног и ирационалног, улице и ливаде.

Концерт године

Николас Жар у башти Центра „Сава”, зато што заборављамо да је инспирација све, зато што заборављамо да је интимно важније од јавног. Његова музика уживо враћа нам веру у дух и таленат и значај размене тих вредности.

Роман године

Поред свега новог што сам прочитао, у овој турбулентној години препуној форсираног привида историјских догађања, најбоље су ми легли „Случајеви” Данила Хармса.

Позоришна представа године

„Сумњиво лице” у Југословенском драмском позоришту. Зато што сам после дуже паузе уживао искрено и гласно смејући се у позоришту, захваљујући таленту глумаца, редитеља и целе екипе, и наравно, ванвременском гиганту Браниславу Нушићу.

Филм године

Филм који сам најчешће изнова гледао ове године је „Поноћ у Паризу” Вудија Алена. Изузетно гледљив и, по обичају, паметно духовит филм који у највећем броју кадрова садржи мог омиљеног глумца – Париз, са свим својим грандиозно мистичним примесама.

шта ће обележити 2013?

Нови почетак.

Учествујте у нашој анкети о 2012. Ваше утиске и фаворите у наведеним категоријама, уз образложење, пошаљите мејлом на адресу [email protected] или писмом на адресу Политика (за Спектар), Македонска 29, 11000 Београд.