Pamtiću u 2012: Slavimir Stojanović

Jedan od najpoznatijih domaćih dizajnera Slavimir Stojanović školovao se na FPU u Beogradu, a usavršavao u Geteborgu i Ljubljani. Za svoja grafička rešenja dobio je više od 200 nagrada na prestižnim svetskim festivalima, a njegovi radovi su deo kolekcija u muzeju Pompidou u Parizu, Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu i u Muzeju plakata u Varšavi. Njegove ilustracije „12 ekoloških zapovesti” trenutno su izložene u holu „Politike”.

Evo po čemu će Stojanović pamtiti 2012. godinu.

DOGAĐAJ GODINE

Oslobađajuće presude Haškog suda hrvatskim i kosovskim generalima, kao simbol srpskog nacionalnog otrežnjenja, koji će nadam se omogućiti stvaranje podloge za prekid dvovekovnog istorijskog kontinuiteta nedovršene države, države fluidnih ustava i još fluidnijih granica.

PROMAŠAJ GODINE

Poraz Demokratske stranke na majskim izborima. Poraz politike u kojoj je sve važno i ništa nije bitno, politike koja je dodatno, a izgleda i bespovratno, kompromitovala kulturu i intelekt kao osnov identifikacije društva.

Domaća ličnost godine

Novak Đoković – zbog uspeha u sportu koji me nimalo ne interesuje i ne uzbuđuje, ali održati se na prvom mestu u svetu u 2012. u takvoj konkurenciji i posle takve sezone kao što mu je bila 2011, prosto je natprirodno.

Strana ličnost godine

Takođe, Novak Đoković koji nam uporno dokazuje iz inostranstva da biti ponosan Srbin ima smisla samo ako si svestan da si sastavni deo sveta.

Pesma godine
„Disparate Youth” Santigold – kao primer savremene umetnosti u kojoj dominira prava mera mešanja prošlosti i budućnosti, racionalnog i iracionalnog, ulice i livade.

Koncert godine

Nikolas Žar u bašti Centra „Sava”, zato što zaboravljamo da je inspiracija sve, zato što zaboravljamo da je intimno važnije od javnog. Njegova muzika uživo vraća nam veru u duh i talenat i značaj razmene tih vrednosti.

Roman godine

Pored svega novog što sam pročitao, u ovoj turbulentnoj godini prepunoj forsiranog privida istorijskih događanja, najbolje su mi legli „Slučajevi” Danila Harmsa.

Pozorišna predstava godine

„Sumnjivo lice” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Zato što sam posle duže pauze uživao iskreno i glasno smejući se u pozorištu, zahvaljujući talentu glumaca, reditelja i cele ekipe, i naravno, vanvremenskom gigantu Branislavu Nušiću.

Film godine

Film koji sam najčešće iznova gledao ove godine je „Ponoć u Parizu” Vudija Alena. Izuzetno gledljiv i, po običaju, pametno duhovit film koji u najvećem broju kadrova sadrži mog omiljenog glumca – Pariz, sa svim svojim grandiozno mističnim primesama.

šta će obeležiti 2013?

Novi početak.

Učestvujte u našoj anketi o 2012. Vaše utiske i favorite u navedenim kategorijama, uz obrazloženje, pošaljite mejlom na adresu [email protected] ili pismom na adresu Politika (za Spektar), Makedonska 29, 11000 Beograd.