Нови порези „дрмају” грчку владу

Од нашег дописника

Атина – Грчка коалициона влада је на озбиљном испиту због новог пореског закона, чији је предлагач премијер Антонис Самарас, али са којим се не слажу ни коалициони партнери ни посланици. Они прете да ће гласати против увођења високих пореза и укидања олакшица за породице са више деце.

Под притиском јавности и пред очигледном претњом да ће пореска реформа доживети пораз, Самарас је морао да одустане од идеје да се са 45 одсто опорезују годишњи приходи преко 26.000 евра, јер би усвајањемаутоматски биле укинуте олакшице на децу.

Лидер Пасока Евангелос Венизелос сматра да би се таквим мерама нација у потпуности окренула против владе.

„Ово је својеврстан тест за владу, парламент, цело друштво, за административне органе. Наш задатак је да нацију уверимо у то да се удаљавамо од диктата поверилаца који су формулисани у меморандуму и да покушавамо да изведемо суштинску реконструкцију националног плана. Зато морамо бити врло пажљиви у креирању пореске политике и пореског законодавства. Не смемо да направимо грешке које би народ окренуле против нас”, поручио је Венизелос.

„Народ није у стању да плати такве порезе. Морамо да нађемо алтернативу јер такав пројекат закона не можемо да изнесемо у парламенту”, изјавио је Андреас Пападопулос, представник за штампу Демократске левице, другог коалиционог партнера у Самарасовој влади.

У таквој атмосфери, премијер је заказао хитан састанак са економским тимом на челу са министром финансија Јанисом Стурнарасом, а затим и са партијским лидерима како би се нашло прихватљиво решење за нове порезе који би већ идуће недеље могли да буду представљени парламенту и да добију „прелазну оцену”.

Самарасу се жури јер су европски повериоци јасно ставили до знања да до 13. децембра треба да поднесу конкретне доказе да ће се у сфери наплате пореза учинити корак даље. То је један од услова да се Грчкој у децембру уплати обећана заостала рата европског кредита од 31,5 милијарди евра која се поново доводи у питање и због пореске политике али и неспремности грчких банака да откупе део обвезница чиме би се дуг смањио за 20 милијарди евра.

У намери да покаже како је Грчка одлучна да се разрачуна са случајевима вишегодишњег избегавања плаћања пореза, објављен је и податак да ће хитно бити наплаћено 220 милиона евра које 350.000 власника кућа дугују на име пореза на непокретности. Међутим, то је ситница према списку од 4.000 Грка који на име пореза дугују 15 милијарди евра. Први са листе дужан је милијарду евра, а онда следе стотине оних који држави нису платили порез већи од стотина и десетина милиона евра.

„Листа Лагардове” само је била повод да се покрене поступак деценијама одлагане провере рачуна у страним банкама на којима Грци имају неколико стотина милијарди евра, а само у швајцарским банкама 170 милијарди.

Сензацију је изазвала вест да Маргарита, мајка бившег грчког премијера Јоргоса Папандреуа, има „на штедњи” више од 550 милиона евра.

Још већа сензација је било хапшење, а затим пуштање уз кауцију од 100.000 евра најпознатијег грчког „грађевинца” Бабиса Вовоса за кога кажу да је „изменио лице Атине”. Власнику једне од најмоћнијих грађевинских империја у Грчкој је због избегавања пореза више од милион евра забрањен излазак из земље.

Претпоставља се да је у питању много већа сума – наводно више од милијарду евра дуга банкама. У власништву компаније се налази више од 40 непокретности од преко 200.000 квадрата, вредних више од милијарду евра.

Од 1974. године Вовосова компанија, која је објавила банкрот али је поступак пред судом још у току, изградила је десетине великих пословних и стамбених објеката у Атини. Његов сан је био да северни део главног града Грчке претвори у – Менхетн.

Последња сензационална вест је сумња да је познати ТВ водитељ Темос Анастасијадис учествовао у „прању новца” и да је годинама избегавао плаћање пореза. Према подацима пореске полиције, он на рачуну у француској банци има више од пет милиона долара чије порекло, како процењује тужилац, тешко да може да оправда новинарском платом.