Љубимци под ударом безакоња

Према Нацрту закона о добробити животиња предвиђено је да власници кућних љубимаца плаћају комуналну таксу за њихово држање у стану. Иако се још са сигурношћу не зна колико ће она износити и за које ће све животиње плаћати такса, претпоставља се да ће у ту групу најпре ући пси и мачке. А касније ће, можда, хрчци, зечеви и корњаче такође бити опорезовани.
Др Елизабет Пауновић, заменица београдског секретара за заштиту животне средине, каже да ће локалне самоуправе бити дужне да пропишу висину такса, а прикупљени новац ће бити искоришћен за пружање помоћи напуштеним животињама.
– По истом нацрту закона предвиђено је и кажњавање власника који се неодговорно понашају према својим љубимцима. Ми се трудимо да побољшамо ову област, али све зависи од тога када ће закон бити усвојен – истакла је Пауновићева.

Љубитељи животиња имају подељена мишљења када је реч о овоме и наглашавају да више верују организацијама које штите права животиња него обећањима функционера да ће новац бити искоришћен у праве сврхе. Међутим, углавном подржавају иницијативу да се оснује специјални фонд у који би власници љубимаца месечно издвајали одређену суму новца (по систему "колико ко може"), која би касније била искоришћена за збрињавање паса луталица. Београђани, са којима су новинари нашег листа разговарали, сматрају да би на тај начин били заштићени и њихови пси, а да би се псима који немају власнике омогућило да имају редовну храну и помоћ ветеринара.

Многи Београђани су се пожалили да ових дана муку муче са комшијама и то онима који нису баш пријатељски настројени према четвороношцима. Поучени примером зграде на Бањици у Београду(где су станари изгласали да власници кућних љубимаца плаћају за 25 одсто више цену комуналија), житељи зграда на Карабурми и Новом Београду нашли су начин како да се свете газдама паса, чији их је лавеж, рецимо, прекинуо у поподневној дремци. Почели су отворено да прете комшијама који у становима држе псе да ће их пријавити "Инфостану" да додатно плаћају рачуне за воду, јер сматрају да пси троше много воде, а све то да би их натерали да се одрекну љубимаца.

Има и драстичнијих случајева: тровање животиња, шутирање реалност су пред којом многи, због опште кризе у друштву, затварају очи. У СОС центру за помоћ животињама напомињу да је насиље над људима проистекло из насиља над животињама.

Милан Ђурић, из ове организације, напомиње да најчешће грађани пријављују оне власнике који су немарни према према својим љубимцима или који псе и мачке држе у неодговарајућим условима.

– Неки власници сматрају да је довољно да животињама редовно дају воду, а храну једном недељно. И њихова се брига своди само на то. Када одемо на терен по пријави, суочавамо се са бесом појединих грађана. Неки реагују неурачунљиво, чак нас и нападају, а нама је циљ да направимо компромис. Нема правила у којим се деловима града насиље чешће догађа, али констатовано је да га на Дорћолу има много – објаснио је Ђурић.

Насиље над животињама

И Инфоцентар Удружења "Орка" свакодневно бележи позиве грађана који јављају где су видели да људи лоше поступају са животињама. Елвир Буразеровић, директор "Орке", каже да ова организација помаже власницима паса у правним саветима, да се свака пријава анализира и онда одлучује шта треба предузети. Представници ове организације заложили су се да не остане некажњен С. П., који је осумњичен да је по путу вукао пса везаног за куку на возилу у Лештанима.

– Овај процес има велики значај и морао би да буде опомена свима који су свирепи према животињама.
Намерно злостављање животиња заслужује највећу казну, која тренутно износи до шест месеци затвора – истакао је Буразеровић.

Ту није крај мукама власника кућних љубимаца. Када им долазе гости, животињу често морају да затворају у посебну собу или тоалет, јер се већина "пријатеља" плаши и згражава над чињеницом да пас има своју корпу или канабе, да руча са члановима породице, који не могу да замисле да оду без њега на одмор, као и да га сматрају равноправним чланом фамилије. Они који сматрају да је животињама место искључиво у двориштима, а не у становима, правдају свој став тиме да пси и мачке преносе безброј болести и да их зато не желе у свом видокругу.

Милан Ђурић напомиње да последњих  година код нас није забележен случај да је пас пренео неку болест човеку, а власници су дужни да се за сваку промену на псу обрате за помоћ ветеринару.

– Нисам био код лекара више од десет година, а имам три пса у стану. Приче да они могу да пренесу тешка обољења су "извикане" – сматра Илић.

Стручњаци ветеринарске ординације "Маја Илић" напомињу да само уколико животиња није вакцинисана може да буде извор заразе.

– Стално морамо да подсећамо да је неопходно да се пси редовно чисте од паразита. Најопаснија болест је беснило, која је неизлечива, па је због тога неопходна редовна вакцинација. Једна од заразних болести је "ехинококоза", која је карактеристична за псе који живе на селу и "бруцелоза" која може да се пренесе на људе и која напада генитални тракт – објашњавају ветеринари.

Иако су стручњаци недавно у нашем листу објашњавали да псе не треба куповати на улици, већ искључиво у пет шоповима (продавницама животиња), новинари "Политике" су се уверили да у граду не постоји ниједна радња оваквог типа. Растко Ајтић, стручњак Завода за заштиту природе Србије, наглашава да се у тим радњама могу наћи рибице, корњаче, хрчци, папагаји, па чак и питони и игуане, али пси и мачке нису на листи љубимаца који тамо могу да се купе.

Опасност из пет шопова

– Људи у пет шоповима најчешће траже игуане, разне врсте питона и гуштера, царске шкорпије и велике пауке тарантуле, као и мале шарене жабе и корњаче. Те животиње сада из помодарства родитељи купују деци. А проблем настаје када набаве малу корњачу, која порасте на 30 сантиметара, па не знајући шта да раде са њом, пусте је напоље. Исто се дешавало и са питонима. Посебан је проблем са болестима које могу пренети. Рецимо гуштери, ако су донети из дивљине, у усној дупљи имају велики број бактерија које уједом могу пренети на људе, а ветеринари нису упознати са бактеријама које корњаче могу да пренесу на људе. Друга је ствар са псима. Уколико вакцинисани пас угризе човека, једино што човек треба да уради јесте да прими вакцину антитетанус – истакао је Ајтић.

Осим на улици, Београђани псе и мачке могу да набаве преко познаника или у некој од одгајивачница. Јовица Видовић, из одгајивачнице "Бели храст", напомиње да је цена штенаца од 100 евра па више, а најтраженији су немачки овчари.

– Код нас је правило – да нема правила. Подједнако су популарни ротвајлери и француске пудле. Сваки купац пса добија здравствени картон у коме су уписане вакцине. Мислим да свако ко продаје псе мора да гарантује да су они здрави. Ми их редовно чистимо од паразита, а седам до десет дана од вакцинације дозвољавамо власнику да води пса кући. Ми гарантујемо за здравље наших животиња – објаснио је Видовић.

Да би поступали по закону и да би били сигурни да је њихов пас здрав, на грађанима је да љубимца изаберу у легалној одгајивачници, да редовно посећују ветеринара, да брину о томе да њихов пас неће узнемиравати људе, да чисте његов измет у парковима, да воде рачуна да је животиња увек на повоцу и са брњицом... А када се испуне сви захтеви, остају питања да ли ће га комшије добро прихватити, да ли ће се фино односити према његовим власницима и хоће ли се одрећи смицалица како би се отарасили животиње из окружења.

-----------------------------------------------------------

Нове казне у Хрватској

У продавницама кућних љубимаца у Хрватској млађи од 18 година не могу да купе пса или мачку. Ово је само једно од правила које је ступило на снагу да би се заштитиле бројне животиње. Уколико неко удари аутомобилом пса или мачку и не помогне јој, мораће да плати казну исту колику ће платити они који су напустили љубимца.

У новом Закону о заштити животиња наводи се да би за десетак хиљада куна могао остати "лакши" онај ко се усуди да псу одреже уши и реп, или ако мачки одсече канџе. Забрањено је и искоришћавање дивљих животиња у циркусима, али и узгој животиња због крзна, па је зато крзнарима омогућено да се до 2017. године преоријентишу на неку другу делатност.

-----------------------------------------------------------

Безразложни страх од животиња

Вест о могућем увођењу такса на кућне љубимце јуче су у београдским парковима углавном позитивно прокоментарисали љубитељи животиња. Већина сматра да је то добар гест, али да је питање хоће ли осиромашени Београђани имати храбрости да преузму бригу о некој животињи и да за то плаћају таксу држави.

Миливој Ивалин (36), авиомеханичар и власник басета Нориса, објаснио је да не види разлог због чега оваква идеја не би могла бити реализована, јер је све позитивно и у корист животиња.

– Треба направити ред у овој области. Било би добро да новац иде наменски, псима које немају власнике, али и установама које се баве њиховом заштитом. Међутим, бес и примитивизам појединаца који не воле животиње не можете искоренити. Ипак, надам се да је више оних који их воле – истакао је Ивалин.

Валерија Микић (33), професор класичних језика и власница четланског овчара Мрвице, напомиње да је најава закона о добробити животиња добра ствар, јер људи у граду нису наклоњени суживоту са псима и мачкама. Она наглашава да управо на томе треба радити убудуће.

Невена Влисављевић (28), студенткиња, такође, подржава иницијативу да власници љубимаца издвајањем новца у одређени фонд помажу пси луталице. Она истиче да јој је веома чудно што се људи плаше животиња и због тога чудно понашају.

– Морам да признам да ми је у почетку била смешна таква иницијатива. У мојој згради су станари нормални и сви пса Арчибалда обожавају. Нервира ме што се људи згражавају када, рецимо кренем са псом у општину. Уплаше се и понашају као да водим тигра на повоцу, а не куче. Зашто у иностранству у продавницу уводе псе, а код нас то не може? Увек га везујем када га водим у шетњу, али нови пропис каже да мора да има и брњицу, што је сулудо – додала је власница десетогодишњег далматинца Арчибалда.

Београђанин Паја, који је шетао пса Лакија на Ташмајдану, кратко је одговорио да први пут чује за идеју да ће се можда увести таксе на држање кућних љубимаца и да тако нешто сигурно неће подржати.

Сличног је мишљења и Оливера Мађаревић (60), економиста, која сматра да прави власници љубимаца, и поред свега, неће избацити на улицу животињу.

– Пас је пријатељ човека и није прљав и проблематичан као што неки сматрају. Имала сам проблем са комшијама који не воле да се мој пас Чеда вози лифтом. Једино ми се не допада идеја да се плаћају комуналије као да је пас члан домаћинства – истакла је Мађаревићева.