Одбијена иницијатива САД и Британије

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 3. априла – Данашњу седницу Савета безбедности УН обележио је, неуобичајено, и један исход пре њеног почетка. У припремама за састанак одбијен је, наиме, предлог председавајуће Британије, Америке и Француске да се одступи од досадашње праксе и да се дозволи представнику Приштине да лично наступи као говорник на овом скупу. Неуспех иницијативе западних сила у "процедуралном" питању најавио је да врхунски орган светске организације неће лако, како су оне очекивале, доћи до одлуке о будућем статусу Космета. Поделе су, наравно, знатно дубље од процедуралних.

Утисак је, заправо, да су пре свега Вашингтон и Лондон желели да давањем речи косовском председнику Фатмиру Сејдиуу поруче да већ с предлогом специјалног представника УН Мартија Ахтисарија за "надзирану независност Косова" расте и ранг Приштине у међународном општењу. Али, тај предлог данас није прошао, тако да су збивања враћена на класични дипломатски "колосек".

На главној сцени говорили су Ахтисари, премијер Србије Војислав Коштуница и шеф Унмика Јоахим Рикер који је ванредно позван да хитно дође из Приштине како би, као надлежни међународни орган за Космет, пренео ставове приштинског репрезента, задржаног у својству члана делегације Унмика. "Нисам планирао долазак", изјавио је Рикер, како се чуло, додавши да је "мислио да неће бити никаквих проблема с говором председника Косова".

Сејдиуу је преостало да с чланицама Савета поразговара у другој просторији, на незваничан начин предвиђен "Арија формулом". Његов састанак трајао је врло кратко – пет минута, без дискусије после уводних напомена.

Потом је Ахтисари на затвореном састанку Савету безбедности образлагао своје предлоге, према којима је, како се чуло, више чланица још раније "изразило резерве".

Међу протагонистима неуспелог предлога осетило се разочарање. Британски амбасадор Емир Џонс Пери је од данас за сутра одложио традиционалну конференцију за новинаре, каква се приређује приликом смена председавајућих Савета. Његов једномесечни мандат почео је 1. априла.

За разлику од тог колеге, руски амбасадор Виталиј Чуркин је са задовољством први обавестио окупљене новинаре о исходу припрема седнице. "После дуге и занимљиве размене мишљења дошли смо до решења", дипломатски је прокоментарисао уз напомену да примена "Арија формуле" уместо званичног наступа приштинског представника има и "политичке импликације".

Задовољна може да буде и Србија која је председавајућем послала писмо наводећи да косовским уставним оквиром, заснованом на Резолуцији 1244, представници косовских институција могу само да присуствују, као чланови делегације Унмика, седницама Савета, али не и да држе говоре. Задовољство је непосредно изразио премијер Коштуница преносећи утиске са седнице на којој су поред њега говорили још Ахтисари и Рикер.

"Желим да изразим своје задовољство што Савет безбедности није прихватио Ахтисаријев предлог", изјавио је Коштуница у првој реченици обраћања, по изласку из сале, окупљеним многобројним новинарима. Напомињући да је Србија одбацила поменути предлог због тога што не поштује њене међународно признате границе и што је предложено нешто што је "у складу само са циљевима и интересима једне стране, албанске, а без покушаја да се дође до компромиса".        "Због свега тога Србија је одбила тај предлог, а сада га није прихватио ни Савет безбедности", рекао је Коштуница. "Сада су потребни нови преговори и нова личност уместо Ахтисарија", нагласио је.

Подсетивши да на Космету "још има пуно злочина почињених на етничкој основи", премијер је казао и да "Србија подржава предлог Русије да Савет безбедности пошаље делегацију која би утврдила чињенице". Решење за Космет је "у највећој могућној аутономији, која ће му омогућити напредак и будућност без кршења Повеље УН и без стварања опасног преседана за друге", поручио је премијер.

По јутру се дан познаје

"Како можете да кажете да Савет није прихватио план (Ахтисаријев) кад знамо да су се многе земље изјасниле њему у прилог", упитао је један новинар. "Ја сам велики оптимиста… у Србији, а вероватно и у другим земљама постоји изрека да се по јутру дан познаје", одговорио је Коштуница и подсетио да се и "на недавном састанку у Бремену показало да многе земље, па и неке сталне чланице Савета, имају важне примедбе и дилеме око тог плана". По начину на који је Ахтисаријев план "био промовисан и рекламиран, очекивало би се да га све чланице дочекају аплаузом, али нисмо чули тај аплауз нити ћемо га чути убудуће", закључио је премијер.

Према доступним информацијама, за постигнуто решење специфичног "процедуралног" спора највише се заложила Русија. Засад није познато које су све чланице имале исти такав став, али је извесно да предлог три западне силе није могао да скупи још шест, укупно девет, гласова у 15-чланом телу УН.

"Морамо данас да видимо где тачно стојимо, како Савет безбедности реагује на Ахтисаријев предлог и да видимо како може да се дође до решења прихватљивог за обе стране" (Београд и Приштину), рекао је такође Чуркин у поменутом разговору с новинарима. У целом досадашњем процесу о Космету, додао је, истицало се да је циљ међународне заједнице да се решење нађе у преговорима.

Москва је више пута, иначе, поновила да се противи наметању решења и да сматра да епилог мора да буде заснован на универзалним принципима. На Западу, пак, превладава подршка Ахтисаријевом предлогу и став да Космет треба да се третира као "јединствен случај" који неће утицати на путеве решавања других, сличних му, криза.

Расплет око "процедуралног" питања сугерише да се неће једноставно превазићи ни разлике око статуса Космета. Москва и Пекинг су за наставак преговора као и за слање специјалне мисије Савета у Београд и Приштину да би се стекао "непосредни увид чланица у ситуацију на терену".

У говору на седници, Коштуница је позвао Савет безбедности да, као и Србија, одбаци Ахтисаријев предлог, као противправан и нелегитиман, а да подржи наставак преговора о будућем статусу Космета за који Београд предлаже "суштинску аутономију". Уз препоруку чланицама да очувају принципе међународног права, а од Ахтисарија затраже да објасни оно о чему "досад није рекао ни једну једину реч" – на чему заснива предлог за распарчавање Србије и кршење принципа суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава.

На седници је о свом, већ познатом предлогу, говорио Ахтисари, док је Рикер прочитао Сејдиуов припремљени говор.

Сусрет са Бан Ки Муном

Коштуница се данас пре седнице Савета срео с генералним секретаром УН Бан Ки Муном. То је био први сусрет једног од највиших представника Србије с тим јужнокорејским дипломатом откако је он 1. јануара преузео дужност генералног секретара.

Како је новинарима пренео премијеров саветник Слободан Самарџић, Коштуница је саговорнику пренео да Србија одбија Ахтисаријев план јер крши Повељу УН и Резолуцију 1244 пошто предвиђа независност Космета и установљење нове албанске државе на територији Србије. То би могло да изазове регионалне и светске последице, оценио је премијер, напомињући да је Ахтисари прејудицирао решење. Београд  сматра, поновио је, да треба да почну стварни преговори с новим међународним представником и да би се тако могао постићи компромис који не би доводио у питање међународно право.

Бан је, како се сазнаје, поновио став да "даје подршку Ахтисаријевом предлогу, као што су то учиниле САД и европске земље". Уз напомену да одлуку доноси – Савет безбедности.