Коштуница: Одбацујемо предлог да се Србија противправно распарча

До данас нико није покушао да оспори основни принцип поштовања суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава, или да прекрши принцип неповредивости међународно признатих граница. Наглашавам да је то тако било све до предлога специјалног изасланика Мартија Ахтисарија, који у том погледу представља историјски преседан, нагласио је Коштуница у првим минутима свог обраћања Савету безбедности УН, и наставио: "Србија је већ јасно саопштила да је специјални изасланик Ахтисари – супротно начелима међународног права, супротно Повељи УН, супротно Резолуцији СБ 1244, супротно Завршном хелсиншком акту, супротно Уставу Републике Србије и супротно елементарној правди – предложио да се отме 15 одсто територије Србије. Његов предлог предвиђа да се једнострано прекроје међународно признате границе Србије и да на њеној територији албанска национална мањина, у непосредном суседству постојеће, створи још једну албанску државу.

Зато Србија, господине председниче, одлучно одбацује Ахтисаријев предлог као противпрaван и нелегитиман акт распарчавања државе Србије. Никада и нико није специјалном изасланику могао дати мандат да прекрши принцип суверенитета и територијалног интегритета и да промени државне границе Србије.

Савет безбедности је право место да се Мартију Ахтисарију постави питање на чему он заснива свој предлог да се прекрши принцип суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава и да се Србији, држави чланици УН, на тај начин отме значајан део њене територије. Пошто специјални изасланик до сада о томе није рекао ни једну једину реч, крајње је време да сазнамо правни основ оваквог његовог предлога. Наравно, госпође и господо, да сви знамо да, све док је на снази Повеља УН, за овакав предлог не може постојати правни основ. Кршење права не може никаквим објашњењем постати право, нити онај који располаже силом може правно насиље да претвори у право.

Зато је његов предлог у директној супротности са Повељом УН, због чега Србија са пуним правом инсистира да Савет безбедности одбаци овај предлог као противправан и нелегитиман.

Управо због недостатка било каквог правног основа да се Србији отме њена територија, све чешће се у последње време могу чути упозорења да ће албански сепаратисти и терористи, уколико Косово не добије независност, прибећи масовном насиљу. Србија пита да ли СБ може да пређе преко отворене претње насиљем и, више од тога, да дозволи да претња насиљем буде аргумент за стварање нове државе на територији већ постојеће и међународно признате државе. Србија испољава чврсту и добру вољу да албанска национална мањина сагласно Резолуцији 1244 оствари суштинску аутономију у покрајини Косово и Метохија. То значи да би, с једне стране, било омогућено Албанцима да у Покрајини сами управљају својом властитом будућношћу и остварују своје интересе, а Србија би, сагласно Повељи УН, задржала свој суверенитет и територијални интегритет. Те две ствари је апсолутно могуће помирити. За Србију би у таквом случају било потпуно прихватљиво да УН надгледају спровођење и испуњавање суштинске аутономије Косова и Метохије унутар Србије.

Колико је исправан овај приступ који предлаже Србијa најбоље се може видети ако поставимо питање, која би се национална мањина данас у свету усудила да одбаци овако дефинисану суштинску аутономију. Верујем да смо свесни да ће – ако се једном направи преседан, и ако се националним мањинама једном да право да, разбијајући постојеће државе, крше Повељу УН – то значити да је свет прешао Рубикон. Нема сумње да се из оваквог преседана могу изродити крајње опасне последице по мир у свету.

Зато став Србије гласи да је нужно започети нови преговарачки процес са новим међународним посредником, као и да се морамо усредсредити на расправу о најбољем облику суштинске аутономије за Покрајину. Србија данас конкретно предлаже да основа за нови преговарачки процес буде свеобухватан разговор о спровођењу важеће Резолуције 1244. Прави је тренутак да објективно сагледамо да ли су и у којој мери до сада остварени обавезујући услови који су јасно дефинисани овом резолуцијом. Још конкретније, Београд у пуној мери подржава иницијативу Русије да СБ одреди своју мисију која би посетила Србију и на лицу места се уверила у досадашњи степен испуњености обавезних стандарда. На првом месту би мисија СБ могла сама да се увери колико се прогнаних Срба за ових осам година вратило у Покрајину. Добро је познато да је од 1999. године више од 200.000 Срба прогнано из Покрајине.

Србија и овом приликом упозорава да Резолуција 1244 СБ има обавезујућу снагу за владе свих држава чланица УН. Ниједна држава не сме да прекрши ову резолуцију и да се једнострано одређује према будућем статусу Покрајине. Свако једнострано признање независности Косова представљало би најгрубље и наглашавам двоструко кршење норми УН. Биле би прекршене и Повеља УН и важећа Резолуција 1244, чиме би свака држава која се одлучи на такав противправни акт директно погазила ауторитет светске организације. Подразумева се да би Београд у потпуности као ништавно одбацио свако признање независности Покрајине, јер би то представљало директно мешање тих држава у унутрашње ствари Србије. У том случају Србија би инсистирала да СБ поштујући сопствену Резолуцију 1244 заштити и потврди неповредивост суверенитета и територијалне целовитости Србије и њених међународно признатих граница.

Подсећам још једном да је Србија стара европска држава и да она не дозвољава да се право и правда газе отимањем њене територије. Достојанство моје земље и мог народа неодвојиво су повезани са Косовом и Метохијом на коме је настала наша држава, наша вера, наша култура и наш национални и државни идентитет. То је питање истине, права и правде за Србију.

Као и свака суверена држава Србија своју будућност види у својим међународно признатим границама, и своју будућност види у пуној целини своје државне територије. Можете бити сасвим сигурни да српски народ никада неће дозволити да се његова држава комада, нити би икада могао признати постојање независне државе на својој територији, рекао је на крају свог обраћања Савету безбедности премијер Србије Војислав Коштуница.

-----------------------------------------------------------

У Приштини само сто Срба