Нови тржишни компас: тражимо генија

Онај ко уме да нациља будуће потребе и трендове на тржишту и да сместа одговори на њих, у великој је предности – маркетинг као периферна област која прави трошкове на рачун подршке продаји, умро је.

Након фокуса на производ и начин продаје, Запад је отишао напред и пословне активности почео да усмерава према оном најзаталасанијем, најиновативнијем и најмање предвидивом фактору, ка самом тржишту које је стално у превирању.

Нови концепт, који у књизи "Маркетинг геније" и на истоименом курсу размотава Питер Фиск, нуклеарни физичар са искуством са глобалним лидерима попут Бритиш ервејза, Мајкрософта, Кока-Коле, из Силицијумске долине и Сингапура, каже да: мале промене никуда не воде, потребно је направити велики рез, направити "маркетера" уместо "маркетинг менаџера".

Сада нам треба још интелигенције и много више маште, речју – потребан је геније.

А како размишљају генији? Могу ли да се направе, или се генијалност добија рођењем?

– Дуго су академици и филозофи покушавали да затворе генија у бочицу. Руски научници тврде да су открили посебан "генијални ген", док други галаме како је генијалност заснована на мукотрпном раду, из Едисонове једначине: један одсто инспирације и 99 одсто грејања столице. Свакако да постоје индиције шта је то што покреће генијалност и последичне изванредне резултате: прво, није све само до интелигенције, није неопходно да геније има и екстремно висок коефицијент интелигенције, да проговори 15 језика до осме године, или да овлада цакама из квантне механике. Геније уме да примени интелигенцију на креативан начин – каже Питер Фиск.

На срећу, генијалност је вољна делатност, намерно повезивање леве и десне хемисфере, испробавање нових менталних стаза које води ка томе да видимо ствари које сви виде, али да о њима размишљамо на начин на који нико пре нас није; то је оно што чини генија, и оно што додаје вредност производима и услугама – одрживу и на дуге стазе.

Прототип маркетера данашњице био би мешавина Ајнштајна и Пикаса, спој аналитичког начина размишљања и креативности, чињеница и идеја, математичке и хипотетичке способности са страшћу коју уметници осећају према апстракцији и излажењу на црту конвенцијама!

Задатак је: потрага за неоткривеним могућностима. Ко је визионар и поседује иновативност, и не бежи од онога што доносе интуиција и изазови, на добром је путу уколико се фокусира на тражење најбољих прилика, на стратешко и комерцијално потпомогнуто логиком.

Досад је пронађено да генијалност подразумева 10 ствари.

Прво, потребна је оригиналност, а то је отворен, неспутан ум, у стању да деконструише проблем и поново га састави на бољи начин. Затим, креативно размишљање које полази од хипотеза а онда их проверава, логичко извођење увек вас води кроз извесне авеније у мишљењу, зато је важно одакле сте кренули. Аналитичко размишљање значи да геније решава проблем на бази чистог разума, као и математичке логике и принципа који могу да буду засновани и на некој погрешној и сасвим новој претпоставци.

Моћ запажања: геније је изузетно свестан шта се око њега збива и у томе тражи обрасце, као детектив или антрополог. Неки од најбољих увида стижу путем посматрања, а не путем испитивања и истраживања, нарочито тамо где ни језиком нити логиком не могу да се објасне феномени или какво понашање.

Дуално размишљање значи да генијалност краси особина да мисли паралелно о стварима које су по себи супротне или се искључују. Холистички приступ подразумева ширу перспективу, он проблем види из мноштва делића у контексту који их окружује. Размишљање на велико: у потрази за савршеним решењем, геније увек гледа да изнађе више решења. Његов ум је плодан и стално активан, а то може да заплаши. Прагматичност значи да је геније свестан да идеје вреде врло мало уколико се не остваре у пракси. Визуално размишљање: геније је кадар да изрази своје идеје јасно, и то кроз дијаграме и аналогије, и уме да оцрта сложеност на разумљив начин. Моћ уверавања: геније мора да поседује унутрашњу снагу, веру и самопоуздање да би остао чврст у свом опредељењу, упркос конвенцијама или колегама које се противе. Геније мора да досегне и иза онога што је данас, а спори људи ће већ следити и пригрлити оно што је ново, другачије и боље.