Novi tržišni kompas: tražimo genija

Onaj ko ume da nacilja buduće potrebe i trendove na tržištu i da smesta odgovori na njih, u velikoj je prednosti – marketing kao periferna oblast koja pravi troškove na račun podrške prodaji, umro je.

Nakon fokusa na proizvod i način prodaje, Zapad je otišao napred i poslovne aktivnosti počeo da usmerava prema onom najzatalasanijem, najinovativnijem i najmanje predvidivom faktoru, ka samom tržištu koje je stalno u previranju.

Novi koncept, koji u knjizi "Marketing genije" i na istoimenom kursu razmotava Piter Fisk, nuklearni fizičar sa iskustvom sa globalnim liderima poput Britiš ervejza, Majkrosofta, Koka-Kole, iz Silicijumske doline i Singapura, kaže da: male promene nikuda ne vode, potrebno je napraviti veliki rez, napraviti "marketera" umesto "marketing menadžera".

Sada nam treba još inteligencije i mnogo više mašte, rečju – potreban je genije.

A kako razmišljaju geniji? Mogu li da se naprave, ili se genijalnost dobija rođenjem?

– Dugo su akademici i filozofi pokušavali da zatvore genija u bočicu. Ruski naučnici tvrde da su otkrili poseban "genijalni gen", dok drugi galame kako je genijalnost zasnovana na mukotrpnom radu, iz Edisonove jednačine: jedan odsto inspiracije i 99 odsto grejanja stolice. Svakako da postoje indicije šta je to što pokreće genijalnost i posledične izvanredne rezultate: prvo, nije sve samo do inteligencije, nije neophodno da genije ima i ekstremno visok koeficijent inteligencije, da progovori 15 jezika do osme godine, ili da ovlada cakama iz kvantne mehanike. Genije ume da primeni inteligenciju na kreativan način – kaže Piter Fisk.

Na sreću, genijalnost je voljna delatnost, namerno povezivanje leve i desne hemisfere, isprobavanje novih mentalnih staza koje vodi ka tome da vidimo stvari koje svi vide, ali da o njima razmišljamo na način na koji niko pre nas nije; to je ono što čini genija, i ono što dodaje vrednost proizvodima i uslugama – održivu i na duge staze.

Prototip marketera današnjice bio bi mešavina Ajnštajna i Pikasa, spoj analitičkog načina razmišljanja i kreativnosti, činjenica i ideja, matematičke i hipotetičke sposobnosti sa strašću koju umetnici osećaju prema apstrakciji i izlaženju na crtu konvencijama!

Zadatak je: potraga za neotkrivenim mogućnostima. Ko je vizionar i poseduje inovativnost, i ne beži od onoga što donose intuicija i izazovi, na dobrom je putu ukoliko se fokusira na traženje najboljih prilika, na strateško i komercijalno potpomognuto logikom.

Dosad je pronađeno da genijalnost podrazumeva 10 stvari.

Prvo, potrebna je originalnost, a to je otvoren, nesputan um, u stanju da dekonstruiše problem i ponovo ga sastavi na bolji način. Zatim, kreativno razmišljanje koje polazi od hipoteza a onda ih proverava, logičko izvođenje uvek vas vodi kroz izvesne avenije u mišljenju, zato je važno odakle ste krenuli. Analitičko razmišljanje znači da genije rešava problem na bazi čistog razuma, kao i matematičke logike i principa koji mogu da budu zasnovani i na nekoj pogrešnoj i sasvim novoj pretpostavci.

Moć zapažanja: genije je izuzetno svestan šta se oko njega zbiva i u tome traži obrasce, kao detektiv ili antropolog. Neki od najboljih uvida stižu putem posmatranja, a ne putem ispitivanja i istraživanja, naročito tamo gde ni jezikom niti logikom ne mogu da se objasne fenomeni ili kakvo ponašanje.

Dualno razmišljanje znači da genijalnost krasi osobina da misli paralelno o stvarima koje su po sebi suprotne ili se isključuju. Holistički pristup podrazumeva širu perspektivu, on problem vidi iz mnoštva delića u kontekstu koji ih okružuje. Razmišljanje na veliko: u potrazi za savršenim rešenjem, genije uvek gleda da iznađe više rešenja. Njegov um je plodan i stalno aktivan, a to može da zaplaši. Pragmatičnost znači da je genije svestan da ideje vrede vrlo malo ukoliko se ne ostvare u praksi. Vizualno razmišljanje: genije je kadar da izrazi svoje ideje jasno, i to kroz dijagrame i analogije, i ume da ocrta složenost na razumljiv način. Moć uveravanja: genije mora da poseduje unutrašnju snagu, veru i samopouzdanje da bi ostao čvrst u svom opredeljenju, uprkos konvencijama ili kolegama koje se protive. Genije mora da dosegne i iza onoga što je danas, a spori ljudi će već slediti i prigrliti ono što je novo, drugačije i bolje.