Медаља не би решила невоље
До 30. марта ватерполом смо се хвалили на сва звона. Од тада се, додуше, не бацамо на њега дрвљем и камењем, али смо преко ноћи прогледали, па сад сви видимо да је у кризи. На страну што смо у полуфиналу изгубили од будућег светског првака (Хрватска), на страну и то што смо без бронзе остали на пенале и то од екипе која умало није ушла у финале (Шпанија). Не морамо да узимамо за олакшавајућу околност ни то што прво место није припало репрезентацији коју су сви видели с нама у утакмици за златну медаљу (Мађарска).
За ову прилику није битно ни колико је који играч пружио, да ли смо платили цех превеликом самопоуздању, које после толиких похода из успеха у успех кад-тад узме данак, као што нико није пелцован од лошег дана. Да се не осврћемо на то што није мала ствар да се зауставе кола кад крену низбрдо (вођство Хрвата од 8:2) и смогне снаге да се бар извуче частан пораз (10:7).
Да се наша репрезентација вратила из Мелбурна као светски првак славило би се испред скупштине у Београду, али би савез у сваком случају морао да удара нови темељ. Никаква медаља не би спасла наш ватерполо од мука које мора да решава.
Имамо, што се каже, само један прави клуб – Партизан. Ма колико његова школа била плодотворна она не може да буде једини извор репрезентативаца.
До пре неколико година смо имали и Бечеј, али је то врело, на коме се деценијама радило, вештачки угашено. Потом се нешто покушало у Нишу, он је чак и доспео на европску ватерполо мапу, али смо и њега сами одатле избрисали.
Да би наш ватерполо преживео морају да се створе клубови који ће бити уз раме "црно-белима". Али, за то треба време. Ту чак и Црна Гора боље стоји. Има два јака средишта (Херцег-Нови и Котор), а ту је и треће (Будва). Да не говоримо о Хрватској са Младошћу, Југом и сплитским тимовима или Мађарском са збирком будимпештанских клубова.
На дневном реду је обнављање лиге СЦГ. У овом тренутку то може да разгали, али није дугорочно решење. Та лига нити је била, нити ће бити јака. Подсетимо се, Јадрану је колико-толико једини супарник био Партизан, та два тима су још против Приморца морали мало да запну, а остало само издаци за путне трошкове.
Чак и да таква заједничка лига испуни најсмелија очекивања Србија неће покупити кајмак. Из те лиге се играчи неће уливати у једну репрезентацију, како је то било у време СЦГ, него у две, то јест, српски ватерполо слив се ништа не би повећао.
Вероватно је излишно да се објашњава колико пара има у нашем ватерполу. Међутим, новац, ипак, није пресудан. Ето, Италијани га имају у изобиљу, лига им је јака, моћни су у Фини, па су, ипак, иза нас. Али, тамо ватерполо не брине за своју будућност, јер је ствар системски решена. Е, то је оно што нама недостаје и за шта је неопходна помоћ државе. Без ње нема решења за пливалишта, школе ватерпола, стручњаке, клубове и, на крају крајева, али оно што је најважније, репрезентацију.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
