Лектор пред малим екраном

Телевизија нам, баш као и штошта друго, намеће и „нови” језик. Свакодневно се све више „копира” говор са малог екрана: водитеља, политичара, репортера, естрадних звездица... Готово да нема изузетка – од спортског преноса, преко квизова, шоуа па до главне информативне емисије.

Указујем, за ову прилику, тек на мали део онога што сам чуо и записао.

Куд се дедоше прилози врло, веома и много? Преко ноћи се стумбали у јако и пуно: пуно хвала, пуно је људи, јако мало, чак и јако пуно. Стравичан и ужасан су постали афирмативни придеви: песма ти је стравична, ужасно важан гем. На ТВ екранима се готово нико не одмара – сви одмарају. При томе, увек се сетим орача из свог села који, на питање шта ради, одговара: „Одмарам се и одмарам волове”. О значајном наоблачењу и значајном губитку сам чак и полемисао у „Политици” са једном врсном лингвисткињом. И реч знатно је испарила из говора телевизије и нашег говора уопште. Слушао сам да је „у Триполију одржан протест подршке либијском вођи”. Зар протест (лат. protestari – противити се) и подршка (одобравање) нису две различите ствари! Вековима смо девојке удавали, сад смо почели и да их женимо: Јован је оженио Милицу. Неко је зарадио преко милион евра, а неко дупло мање. А ја све мислио да се може зарадити више од милион или упола мање. Хоћемо ли, најзад, почети да разликујемо половину од средине: од половине 2012, на половини полувремена (којој, првој или другој половини?). У многим емисијама, у квизовима поготову, све је нешто у питању или се о нечему ради. А, у ствари, није ништа у питању нити се о нечему ради, већ је реч о некоме (нечему) или говоримо о некоме (нечему).

Ређам даље. Није фабрика отпочела са производњом, нити је школа почела са радом, већ отпочела производњу и почела да ради. Овде нема места инструменталу. Буди тачнији, шта то (нај)конкретније значи – тражи водитељ од саговорника. Или је тачно и конкретно или је нетачно и неконкретно, чему поредбени степени! Морални глагол „поштовати” постао је механички испоштовати. Е, овог облика нема ни у једном речнику, па ни у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ у настајању (18. том изашао 2010). Код нас се одлуке доносе на влади, на одбору, на комисији, а не на седницама и састанцима тих органа. И даље гледамо директне или одложене преносе утакмица, иако је директан пренос само пренос, а одложени пренос снимак. Но репортери иду и даље, па надокнаду изгубљеног времена називају зауставно време. А време тече – незаустављиво. Готово је правило да се супротна свеза „али” неправилно користи као саставна: родиле су јабуке, шљиве, али и крушке. А о коси и трепавицама пуним волумена већ се збијају шале…