Србији, с љубављу

Последњи дан 54. београдског фестивала документарног и краткометражног филма протекао је у саопштењу незваничних награда фестивала и ишчекивању званичних награда које су додељене синоћ на церемонији затварања фестивала.

Награда критичара Фипресција Србија у домаћој конкуренцији припала је Љиљани Првуловић за филм "Intra muros – Једна обична прича", док је у међународној конкуренцији награђена Алина Рудницкаја за филм "Цивилни статус". Награда критичара огранка Фипресција Србије, у чијем жирију је радила и Дубравка Лакић, филмски критичар нашег листа, равноправно је додељена Влади Петрићу за филм "Симфонија руку" и Катарини О`Hearn за филм "Наступ". Награда "Јован Аћин" Удружења филмских уметника Србије припала је редитељу Горану Мусићу за дело "Србијо, je t’aime", признање Удружења аниматора АСИФА припало је Мирели Сребрић за филм "Соната за мацу", док је награда "Влада Буњац" Удружења филмских новинара и критичара додељена филму "Свети ратници" редитељке Маријане Јарославске из Русије.

Претпоследње вечери фестивала, верна публика ове смотре врло добро је реаговала на филм "Србијо, je t’aime " Горана Мусића који већ 25 година живи и ради у Паризу.

– Дуго сам се трудио да објасним сасвим баналне ствари и да је Београд леп град, што сам и урадио на две изложбе фотографија у Паризу. Када су на овим просторима почели ратови морао сам да објашњавам да ми не носимо ножеве у зубима, не кољемо децу и не шутирамо њихове главе, већ да смо хиљадугодишња култура и да на овим просторима живи свет који је оријентисан према духовном – објаснио је редитељ Мусић, у чијем филму о љубави према Србији и Београду главну улогу тумачи Флоранс Моријон.

– У филму се види колико волим да се вратим у Београд и у Србију. То није због тога што сањам Србију која не постоји, већ зато што сам у Београду била толико често да бих могла да знам како је. Од када учим српски језик, боље разумем разлоге због којих волим да будем овде – објашњава Флоранс Моријон, коју је публика београдског "Кратког метра" поздравила бурним аплаузима.

Насупрот овом духовитом делу, у филму "Свакодневица ромске деце у блоку 71" редитељка Ивана Тодоровић је приказала оно са чим се срећемо свакодневно – проблемима ромске деце.

– Као студент Мировних студија у организацији НВО "Мост" упознала сам се са проблемима ромске деце, од услова живота до непохађања школе или слања у специјалне школе. Живим у Новом Београду, и често сам их сретала како просе. Замолила сам их да ме поведу у њихово насеље где сам, током три месеца, камером бележила активности бројне породице Станковић. Документарни филм који сам снимила представља активистички приступ студенткиње антропологије у осветљавању проблема са којима се ромска заједница среће – објашњава редитељка Тодоровић.