Први АТП бодови на Карабурми

У 2003. Новак Ђоковић је проходао на професионалним турнирима. Убрзо после победе на "Принц купу" у Мајамију и огледања на "Оранж боулу", престижним јуниорским такмичењима крајем 2002, у јануару се са 15 и по година поново нашао међу старијима, али први пут као професионалац.
За тај фјучерс у Минхену Ђоковићев учитељ Никола Пилић му је испословао такозвану посебну позивницу. Преостале три су добили немачки тенисери. Наша нада је поклакла пред првом препреком, али је учествујући зарадила 118 долара (фонд за награде 10.000).

Као јуниор, упоредо је водио битке и у тој конкуренцији. Од четири највећа турнира, прво је осетио шљаку "Ролан Гароса". Из квалификација се пробио до трећег кола савладавши, између осталих, два лета од себе старијег Аустралијанца Криса Гучонеа. Четири године касније он ће му бити жртва у финалу у Аделаиди, када се наш играч већ домогао трећег трофеја АТП.

Први бод у професионалној конкуренцији пао је у родном Београду. По несносној јунској врућини Ђоковић се изборио да први пут игра у финалу и то на какав начин.

У полуфиналу на Звездиним теренима на Карабурми два пута је био на ивици пораза против Чеха Поспишила, али је оба пута васкрсао. Челична воља шеснаестогодишњака истопила је ривалову предност од 5:2 и у другом и у трећем сету – 4:6, 7:5, 7:5.

– Презадовољан сам што сам финалиста с оволико година и што ми се незаборавни тренуци дешавају баш у Београду. Освојио сам и првих осам поена за светску листу – сијао је Ђоковић од среће, али с обе ноге чврсто на земљи јер је најважнија борба следила.

Сутрадан и први тријумф. Шпанац Сесар Ферер је побеђен са 6:4, 7:5. Освојена су још четири бода и 1.300 америчких долара. Шта би све могао 16-годишњак с тим парама, само да није тенисер који себе једног дана види на крову света. Пехар мален као и турнир, али пуна срца његових најближих међу којима је била и Јелена Генчић, чије је тениско чедо.

– Од првог дана сам веровала у њега. Знала сам да је могуће да освоји професионални трофеј и с 16. Настављамо даље. Ово је лепа прилика да се заинтересују спонзори. Најважније је да је кренуло – алудирала је некадашња југословенска репрезентативка на незахвалну финансијску ситуацију у којој је Ђоковић био.

Од првих АТП поена и првог трофеја наш играч је почео да се непрекидно успиње, упркос невољама које су га пратиле. Године 2004. победио је на још два фјучерса, у Солноку и у клубу Дрил покрај Шумарског факултета, па двапут на такозваним челинџерима (Будимпешта, Ахен), дебитовао је на великим турнирима под окриљем Удружења тениских професионалаца, у Умагу кроз квалификације. И тако редом до великог блеска прошлог лета.

Ново поглавље у његовој каријери отворено је у Амерсфорту где је трофејом украсио први финале на АТП турнирима. Круна добре игре у на шљаци у холандском граду била је победа над Чилеанцом Николасом Масуом са 7:6 (7:5), 6:4. Ђоковићево име се нашло на дну листе победника на којој су од 1957. великани Лејвер, Њукомб, Вилас, Мустер, Мечир... Припало му је 44.100 долара и 175 поена. Већ је био међу тридесет најбољих на свету, а убедљиво најмлађи међу њима (28. место).

(Сутра: Очи у очи са Федерером)