ММФ опомиње Америку

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка може да постане „свој највећи непријатељ”, ако њене две партије у следеће три недеље не успеју да се договоре око мера за уравнотежење буџета и земља због тога склизне низ „фискалну литицу” која јој предстоји већ 2. јануара, опоменула је Вашингтон шефица Међународног монетарног фонда Кристина Лагард, гостујући на једној од овдашњих ТВ мрежа.

„Фискална литица” је политичка и медијска фраза за пакет мера које, изостане ли политички компромис, почетком идуће године доносе аутоматско повећање пореза на личне приходе и смањивање буџетских ставки, што би из економских токова испумпало значајне количине новца и, према рачуници ММФ-а, раст америчке економије у идућој години свело на нулу. Последице таквог сценарија не би мимоишле ни глобалну економију.

„Финансијска тржишта ће реаговати брзо, а берзе ће осетити удар”, упозорила је Лагардова.

Ранија прогноза ММФ-а била је да ће америчка економија у 2013. имати стопу раста од 2,1 одсто, према 2,2 одсто који се предвиђају за ову годину.

Опомена САД са врха ММФ-а дошла је после очигледног застоја у преговорима председника Барака Обаме са конгресним лидерима републиканаца који имају већину у Представничком дому, као и све јачег уверења да председник овога пута неће бити тај који ће да попусти. После освајања другог мандата „Обама је другачији преговарач”, констатује „Њујорк тајмс”. У Белој кући је повучена „црвена линија”: председник неће прихватити ниједно решење у којем неће бити додатног опорезивања два одсто најбогатијих Американаца – оних који (као и он) зарађују више од 250.000 долара годишње. Иначе, председникова плата је 450.000.

Погађање са републиканцима се води о три ставке: смањењу дефицита (повећањем прихода на једној и смањивањем расхода на другој страни), уравнотежавању буџета у идућих 10 година (за сваки буџетски долар данас се позајмљује 40 центи) и подизању лимита за задуживање владе који ће крајем године поново ударити у законски плафон.

Обама је изнео свој план који подразумева истицање пореских олакшица за богате из Бушове ере и повратак „Клинтонових” пореских стопа за њихове приходе на 39 одсто (са садашњих 35), што би у идућих 10 година буџету донело 1,6 билиона (хиљада милијарди) долара. На расходној страни, Обама је за минимално смањивање издатака за социјалне програме.

Републиканци међутим не пристају на било какво додатно опорезивање: њихов противпредлог (без математике која „држи воду”) јесте да се само затворе законске рупе, али и да се на другој страни значајније смање издаци за социјалне програме, „Медикер” (здравствено осигурање за старије) и „социјалну сигурност” (пензије за најсиромашније).

Пореске олакшице за средњу класу, све оне који живе од плате, остале би, док би у случају „фискалне литице” њени припадници држави морали да дају у просеку по 2.200 долара више годишње.

У Конгресу су овим поводом ископана два рова: у једном су републиканци, а у другом Обамине демократе. Председник шаље сигнале и да је спреман да склизне преко „литице”, уверен да би бирачи у том случају политички казнили републиканце, на међуизборима за Конгрес 2014.

Обама сматра да за своју непопустљивост има и подршку бирача, јер је у предизборној кампањи повећање пореза за богате и задржавање пореског статуса кво за средњу класу истицао као суштинске делове свог програма.

Републиканци су свесни ризика ако истрају на догми „нема већих пореза”, али засад нису спремни да у овој партији политичког покера први трепну.

-----------------------------------------------------------

Конгресмени као продавци аутомобила

Вашингтон – Само 10 одсто Американаца поштење и етичке стандарде чланова Конгреса оцењује као „високе”, налаз је истраживања које је спровела агенција „Галуп”. Нижи етички рејтинг (8 одсто), односно имиџ највећих превараната, овде имају само продавци аутомобила. Много боље су оцењени банкари (29 одсто), а највише оцене из етике добиле су медицинске сестре (85 одсто).