Берлускони уплашио Италију и ЕУ

Италију од минулог викенда тресе предизборна грозница. После саопштења премијера Марија Монтија да ће средином децембра, по усвајању новог буџета, поднети оставку, отворен је пут за превремене парламентарне изборе и за спекулације о „економској апокалипси” са којом би се Апенини суочили – уколико би дошло до промене курса – пре свега ако би бивши премијер Силвио Берлускони однео изборну победу.

Уз опомене водећих политичара и економских стручњака Италије, сигнали су пристигли и из Брисела. Председник Европског савета Херман ван Ромпај и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо опоменули су Италију „да резултати предстојећих избора не смеју довести у питање спровођење започетих реформи”. Реаговале су и светске берзе – забележен је осетни пад италијанских акција, само неколико сати после одлуке Монтија да поднесе оставку.

„Ма ко победио, удружена (грађанска) левица или Берлусконијев Народ слободе, Италији прети повратак у финансијски хаос – у тренутку када смо видели светло на крају тунела”, алегорички је у уводнику навела римска „Република”.

Изборни фаворити Италије – уколико Монти не преиначи одлуку о оставци – обећавају управо оно на шта се у Бриселу и центрима финансијске моћи опомиње. Пјер Луиђи Берзани, шеф Демократске странке левог центра (ПД) – један од фаворита парламентарних избора – опоменуо је будућу владу да неће моћи да рачуна на подршку његове странке уколико не измени политику смањења социјалних давања. Ублажавањем резова – који су минулих недеља и месеци били повод бројних и масовних демонстрација – губи се, међутим, ефекат привредних и финансијских реформи.

Промену реформског курса најавио је и Берлусконијев заменик парламентарне фракције Масимо Корзаро, у случају победе на изборима.

„Најзад је (Монти) поднео оставку”, рекао је Корзаро и оптужио актуелну „техничку владу” да води Италију у катастрофу. „За мање од годину дана све је кренуло по лошем, од стрмоглавог пада бруто домаћег производа, до вртоглавог раста стопе незапослености”, оценио је он у говору у парламенту.

Критичари левог и десног страначког спектра, при томе, у праву су када говоре о погоршању опште ситуације. Рецесија у Италији износи 2,3 одсто, а незапосленост је премашила 11 одсто.

Изборни фаворит Берзани истиче да ће владу формирати „други” јер не види могућност да евентуални мандат оствари у коалицији са неком од парламентарних странака, па се пут у владину палату отвара контроверзном 76-годишњаку Берлусконију.

„Враћам се на чело странке (Народ слободе) да бих победио, јер странка и бирачи то од мене очекују”, рекао је Кавалијере тринаест месеци после оставке и најаве да се неопозиво повлачи из „високе” политике.

Очекивани успех левог центра, ипак, буди наду да ће одлазећи премијер Монти променити мишљење, стати на чело нове владе – уз благу ревизију досадашњег курса. Монти, међутим, одбија да сноси одговорност за негативне последице политике коју би под притиском „неких других” морао да коригује.

„Нисам поднео оставку само зато што ми је ’краљ сунца’ (Берлускони) ускратио подршку у парламенту”, рекао је Монти у образложењу предстојеће оставке. „Ако привредни опоравак постаје предмет страначких натезања, не желим да сносим одговорност за напоре читаве нације који би се могли показати узалудним, као последица трулих компромиса.”

Милош Казимировић