Изостало „догађањe народа”

Када се на заједничкој седници северних општина одлучивало о обустављању протеста и примени интегрисаног управљања прелазима на Косову и Метохији председник општине Зубин Поток Славиша Ристић је са сетом констатовао да би нешто више могло да се учини, морао би да се „догоди народ”. „Народ се за ова четири дана није догодио у Србији, а жалосно, истина је, није се догодио ни овде, на северу Косова”, рекао је Ристић, који је члан ГО ДСС.

Скуп „ Никад граница – Косово је Србија” окупио је неколико стотина, а протести против ослобађајућих пресуда Хашког трибунала за Анту Готовину, Младена Маркача и Рамуша Харадинаја тек неколико хиљада људи.

Зашто се у Србији није „догодио народ”, који би, према Ристићевом мишљењу, једини могао да спречи одвајање КиМ од Србије? И да ли је Србија навикла да проблеме решава „догађањем народа”? Подсетимо, синтагмом „догађање народа” названи су митинзи присталица политике Слободана Милошевића против „аутономаша” и „фотељаша” 1988. године.

На питање зашто у Србији нема „догађања народа” историчар Чедомир Антић из Напредног клуба констатује за „Политику” да би народ изашао на улице, мора да има јасан циљ. „Дакле, у време 5. октобра народ је изашао на улице да се потврде изборни резултати. Године 1988. и 1989. народ је изашао да подстакне партијске институције, које су биле изразито недемократске, да изврши ревизију Устава из 1974. године”, казао је Антић и додао да „народ може својом великом силом да подстакне почетак неке велике промене или да се нека јасно дефинисана промена догоди”.

Члан Двери Бошко Обрадовић оцењује за „Политику” да се догађање народа дешава на изборима и у народним бунама мимо избора.

„Народ је изгубио вођу и поверење и зато више не одговара на позиве на народне буне мимо избора. Народ се умирио, али то не значи да се предао, напротив. Потребно је повратити поверење народа и ауторитет истинске опозиције. То више не може ниједна српска организација самостално. То може само уједињени патриотски фронт, на челу са ДСС-ом, СРС-ом и Дверима, коме ће се аутоматски прикључити бројна патриотска удружења, дијаспора и интелектуалци, као и многи бирачи СПС-а и СНС-а који нису за улазак Србије у ЕУ по сваку националну цену, а посебно не по цену даље предаје КиМ”, сматра Обрадовић.

Антић се пита шта уопште „догађање народа” може да произведе? „Може да изађе два милиона Срба. И шта? Да оборе владу. Шта је следеће? Нама ће онда поставити на границу америчку војску и они ће је затворити. Оно што сваки разуман српски политичар треба да тражи је историјски споразум Срба и Албанаца. Не може Влада Србије да настави са тим непрекидним повлачењем и попуштањем”, казао је Антић.

На питање да ли би „догађање народа” можда могло да буде у функцији притиска на владу, Антић одговара контрапитањем: каквог притиска.

„Ако би се питали људи који воде Србе са Косова, они би рекли да они треба да се врате на Косово и да успоставе режим који је био до 1999. године. То је неодрживо и лоше. Озбиљан политичар не може да каже ови су издајници, а само ови који кажу да не прихватају ништа што није у складу са међународним правом су добри. Озбиљан политичар данас мора да нађе решење, то решење у овом тренутку не доноси народ него одговорна влада. Ми одговорну владу нисмо имали од 2000. до данас”, закључио је Антић и изнео став да онај ко хоће да реши косовско питање мора да прихвати независност Косова. „Али не сме да дозволи да та независност буде остварена у данашњим границама. Значи, мора да дође до поделе Косова”, сматра наш саговорник.

Да је расплет ситуације у вези са Косметом могуће близу Антићевог решења потврђује и Обрадовић, који сматра да је Влада Србије постала „влада Преокрета”. „Имамо и нову постизборну коалицију у којој политику владе према КиМ подржавају ДС, ЛДП, СПО и ЛСВ, тако да се ново догађање народа може десити само ако се формира други блок – свих оних који су против даљег придруживања ЕУ и за одбрану КиМ”, казао је Обрадовић и нагласио да Двери „спремно чекају ново ’догађање народа’, које ће ускоро бити испровоцирано не само косовским крахом већ и економским банкротом државе, али и стварањем новог опозиционог блока. Тај тренутак и ванредни парламентарни избори уопште нису тако далеко као што се то многима данас чини”, сматра Бошко Обрадовић из Двери.