Конкурс за изјаву године

„Па шта ако је мој помоћник осуђиван”, изјава је министра правде (sic!), која је узбуркала расправу на два-три форума на интернету – и ништа. Стварно, ако Европској унији ово не смета, зашто ми да дижемо прашину?

„Не бавим се бизнисом ја, већ моја жена”, изјава која је лидеру ЛДП-а помогла да напокон развеје сумње милиона Срба о томе да је у сродству са својом женом.

„Вилу на Дедињу нисам купио ја – већ фирма у којој сам мањински сувласник”, изјава је градоначелника Београда и новог лидера ДС-а. Сама ова изјава однела је превагу над неспојивим недавним изјавама везаних за – једну другу фирму: (1) „Посао моје фирме је такав да не могу да будем и власник медија”, (2) „Ова фирма нема ни четвртину рекламног простора на РТС-у и то само за ову годину” и (3) „Ја сам 2005. године пренео управљачка права”. Решење ове загонетке лежи у томе што власник који пренесе управљачка права задржава профит, увек и без остатка – тек да се зна.

Што нас води до изјаве државног тајкуна, директора „Србијагаса”: „Што се мене тиче, ја то не бих никад потписао”. А „то” се односи на анекс уговора у коме је „Азотара” тражила од две приватне фирме да по други пут плате – већ купљену пшеницу. Бајатовић објашњава и механизам: „Ми хоћемо да узмемо још пара, а они хоће да плате”. Понуда која се не одбија, па да.

Од чега је вероватно много лепша изјава бившег власника приватне печењаре „Фантазија”, а садашњег функционера СНС-а и новог директора државног гиганта „Колубара”. На питање о свом радном искуству, он је изјавио: „Имам ја озбиљно искуство”, али је (срећом) избегао да одговори – које.

На то питање, у ширем контексту, одговорио је министар Динкић: „Предложеним законом о јавним предузећима држава се повлачи из јавних предузећа”. Колико смо добили од по обећаних хиљаду евра – толико се држава повукла из јавних предузећа, размишљам.

„Дала сам налоге да се у најкраћем року, тачније за две недеље, проблем несташице лекова разреши и већ следећег месеца све те лекове ћемо имати у апотекама”, изјавила је у августу министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић. А кад је дошао септембар, министарка се огласила следећом изјавом: „Пожаревац са Љубичевским коњичким играма, које су израсле у институцију националног и међународног нивоа и доказаних традиција вештине, симбол је за љубав не само према спорту и природи, већ и љубав за сваког учесника подједнако”. У децембру – и даље нема лекова...

На исту тему (несташица) министар трговине љутито је реаговао: „Волео бих да чујем шта то у датим околностима треба да учинимо, а да то већ нисмо урадили”. Да укинете ограничења на трговинске марже, запомажу стручњаци. А министар одговара: „Према Закону о трговини цене на тржишту Републике Србије се слободно формирају и то остаје фундаментално опредељење Владе Републике Србије”. Стручњаци – плачу.

Далеко је, ипак, занимљивија изјава Александра Вучића, који је корупцију у Србији описао речима: „Ово је хоботница са много пипака”. Изјава је веома значајна, јер да нема првог потпредседника српске владе, на овом свету не би био забележен случај да се хоботница систематски гађа у – пипке. Замишљам хоботницу како се (попут легендарног Вилотића из Радована Трећег) жали комшијама и каже: „Јесте, погодио ме – у тетрапак!”.

„Бити академик обавезује да сукобе оставите, ако не пре, а оно на улазу у Кнез Михаилову улицу, да се не би заљуљали стубови и поткопавали темељи Србије”, поручио је академицима Томислав Николић, и то са пуним правом – пошто и сам од недавно (од када је завршио факултет) истој тој академској заједници припада, а свима нама председава.

У ужи избор за изјаву године, нажалост, нису ушле изјаве тајкуна који се жале на неефикасну државу, мајку свог финансијског успеха. Није ушла ни изјава посланика ДС-а којом захтевају да им се упути достојно извињење за то што нису били у скупштинској сали, а министар Динкић им усликао празне клупе, као, нажалост, ни многе друге сензационалне изјаве. 

И сад, ко је победник? На опште изненађење, прву награду за изјаву године освојио је – форумаш Заки. Додуше, он није ништа изјавио за медије, али шта сад, то се савршено уклапа у политику ове владе: гледајте резултате, а не празну форму и прописе! Форумаш Заки номинован је за коментар на прву изјаву из овог текста: „Па шта ако је мој помоћник осуђиван”.

Изјава године, дакле, гласи: „Па шта ако министар није свестан шта је изјавио?”