Зашто камиони заобилазе Србију

Србији прети да полако али сигурно изгуби друмску трку са Румунијом и Бугарском. Наиме, од уласка тих земаља у Европску унију све више турских и блискоисточних шпедитера се радије опредељује за Коридор 4 (Истанбул–Капикуле–Капетан Андрејево–Стара Загора–Русе–Черне воде, на Дунаву – Букурешт–Брашов–Сибиу–Арад и даље ка Будимпешти) него за Коридор 10, који преко Србије средњу Европу повезује са југом Балкана.

Без обзира на то што је путања Коридора 4 за трећину дужа од Коридора 10, та саобраћајница шпедитерима – камионџијама омогућава да по обављану царинских и пограничних формалности на прелазима Капикуле и Капетан Андрејево (између Турске и Бугарске) даље по земљама Европске уније путују без нових административних задржавања.

У случају Коридора 10, односно проласка кроз нашу земљу, шпедитери поново наилазе ма границе у Димитровграду, Хоргошу или Батровцима, што значи додатно изгубљено време које се мери сатима. Осим тога ту су и пратећи, високи трошкови путарине и паркинга на пограничним прелазима у нашој земљи.

На пример, према подацима Управе царина, путарина од Ниша до Београда (240 километара) стаје 83 евра, док се у Мађарској плаћа само 15 евра по дану. Путарина у Хрватској стаје 47 евра,  у Румунији се плаћају само друмске таксе, а  возачи камина у транзиту кроз Бугарску дужни су да за недељу дана плате 10 евра. Осим тога, ту су и папрене цене паркинга. На граничном прелазу Табановце, према Македонији, паркинг кошта пет хиљада, а на Хоргошу, три хиљаде динара. Са друге стране границе, Мађари не наплаћују паркинг.

Због све бољих позиција Коридора 4, високих трошкова путарине и паркинга, током прва два месеца ове године транзитни саобраћај кроз Србију је опао за око 20 одсто. То значи да је наше путеве са наплатом путарине, према подацима Привредне коморе Србије, користило око сто хиљада возила мање и да пропуштена добит износи око 15 милиона евра. Прошле године путарине су донеле 180 милиона евра.

Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић недавно је рекао да се транзитни саобраћај поново враћа у уобичајене токове, односно да  број возила на путевима са наплатом расте. Ипак, проблем путарина и паркинга и даље  је присутан и због тога се поставља питање, шта Србија у том случају може да уради. Односно да ли због разлике од неколико десетина евра, колико су наше комшије јефтиније, вреди ризиковати да се шпедитери трајно преоријентишу на Коридор 4.

За разлику од проблема са путарином и паркингом који би, чини се, релативно лако и брзо могли да се превазиђу, и даље нам преостаје један далеко значајнији задатак. А то је да Србија коначно изгради  ауто пут кроз Грделичку клисуру и деоницу од Ниша до Димитровграда.

Грчка је обећала да ће кроз помоћ из Хеленик плана дати сто милиона евра за изградњу аутопута кроз Грделичку клисуру. Међутим, наша земља у том случају треба да обезбеди преосталих 372 милиона евра. Деоница од Ниша до Димитровграда је у плану, али конкретни планови о њеној  реализацији се не спомињу.

Без обзира на то што би завршетком тих магистралних праваца Србија добила адут који би дефинитивно развејао наде Румуна и Бугара да преузму транзитне токове са Коридора 10, они су ипак потиснути у други план. Наиме, давањем концесије за завршетак деонице аутопута од Хоргоша до Београда (106 километара ) и изградњу аутопута од Београда до Пожеге (148 километара), држава је том пројекту дала приоритет – иако нам је Међународни монетарни фонд саветовао да се Србија у причу о концесијама укључи кроз неки мањи пројекат, док не стекне искуство са таквим пословима –  рецимо концесија за деоницу од Ниша до  Димитровграда.