Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Генералу Толимиру доживотна робија

Генералу Толимиру доживотна робија
Здравко Толимир у хашком суду Фото Бета

Здравко Толимир, начелник Сектора за обавештајне послове Главног штаба Војске Републике Српске, осуђен је јуче у Хашком трибуналу на казну доживотног затвора због геноцида у Сребреници.

Већином гласова већа којем је председавао судија Кристоф Флуге из Немачке, уз издвојено мишљење судије Присе Матимбе Нијамбе из Замбије, генерал Толимир је проглашен кривим и за истребљења, убиства, прогоне и нечовечно поступање према муслиманима из Сребренице и Жепе, док је ослобођен тачке оптужнице која га је теретила за депортацију.

Толимир, за кога су сведоци рекли да је био десна рука команданта ГШ Ратка Младића, његове очи и уши и најобавештенији човек у штабу, пресуду је саслушао записујући белешке. Он се прекрстио пре и након што је саслушао одлуку већа.

Суд је утврдио да је Толимир био укључен у удружени злочиначки подухват и да је био присутан у Сребреници и Жепи у јулу 1995. године када је извршен злочин. Он је, по оцени већа, не само знао шта се дешавало, него је и делио геноцидну намеру и предлагао убијање избеглих, с циљем да се муслимани униште као етничка група, а затим помагао у прикривању злочина, утврдиле су судије.

Последице злочина у Сребреници су непоправљиве, сматрају судије, које су и ту чињеницу узеле као посебно тешку околност када су одређивале казну Толимиру, осуђеном за индивидуалну одговорност. Патње цивила имале су такве размере да се могу квалификовати као геноцид, утврдило је веће. Оптужени је, по ставу суда, био део Младићевог најужег језгра и био је одговоран за преношење свих његових наредби као и за спречавање цурења информација и прикривање намера ВРС.

„Толимир је учествовао у забрани проласка хуманитарне помоћи грађанима Жепе и Сребренице у марту 1995, што је допринело стварању несигурности код грађана. Он је порицао да ВРС напада ове енклаве и лажно уверавао становништво да ће учинити све да се ситуација смири, а заправо је преносио наређења Дринском корпусу да се настави заузимање Сребренице. Предложио је да се војно способни мушкарци одвоје у затворене објекте, знајући да ће бити убијени”, навео је судија Флуге, читајући део писаног образложења пресуде.

Већином гласова већа, односно судија Флугеа и Антоана Миндуа из Демократске Републике Конго, уз издвојено мишљење судије Нијамбе, утврђено је да је укупан број жртава „ближи броју од 6.000 особа”. Они су убијени у јулу 1995, на више места у БиХ и закопани у масовним гробницама. Према оптужници снаге ВРС систематски су погубиле око 7.000 муслимана из Сребренице.

Прву пресуду за геноцид једном Европљанину после Нирнбершког процеса и прву за геноцид у БиХ Хашки трибунал је изрекао 2001. године генералу Радиславу Крстићу, команданту Дринског корпуса Војске РС. Он је првостепено је био осуђен за геноцид у Сребреници, на 46 година затвора, али му је у другом степену пресуда промењена на помагање у геноциду, а казна скраћена на 35 година.

Толимир је ухапшен 31. маја 2007. године у Републици Српској, саопштено је тада из Владе Србије, чији је премијер био Војислав Коштуница, а оптужени је у Хагу изјавио да је ухапшен у свом стану у Београду, а затим пребачен у РС. Током суђења, које је почело у фебруару 2010, саслушано је 126 сведока тужилаштва, а оптужени, који се, уз помоћ правног саветника, сам заступа, извео је четири сведока и тражио да буде ослобођен оптужби. Он је негирао да је икада од команданта ВРС Младића и председника РС Радована Караџића добио наређење да сви ратни заробљеници из Сребренице буду убијени.

Доротеа Чарнић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.