Нагодба или наставак условљавања Немачке

До договора да се на пролеће идуће године процени да ли Србија испуњава све услове за почетак преговора о чланству у Европској унији и да, ако оцена буде повољна, најкасније до јуна одреде датум почетка преговора шефови дипломатија Европске уније прексиноћ су стигли „ломећи” заиста „дуга копља”. У тој необично упорној, петочасовној бици, с једне стране била је Немачка, праћена Великом Британијом и Холандијом, а с друге већина, али мањих земаља ЕУ, коју су предводили Шпанија, Италија и Кипар, уз које су се нарочито истицале Бугарска и Чешка.

Немачка, која је била најтврђа у ставу да се Србији не одреди датум почетка преговора, тражила је, према изворима из Брисела, још резултата у дијалогу између Београда и Приштине, посебно почетак расформирања институција Србије на северу Косова. Супротни табор, у којем су биле земље које не признају независност Косова, противиле су се да се у тексту закључака савета поздрави то што је Европска комисија израдила студију о изводљивости за преговоре о стабилизацији и придруживању с Приштином. Захтевале су да се само наведе да савет то „прима к знању”, односно да се уклони све што би могло указивати на прихватање „државности” Косова.

Извештачи из Брисела јавили су да је дошло до нагодбе и да је исход спора „компромисно решење”. Јер директно се у закључним ставовима не помиње ниједан датум за Србију, већ се говори о временском року који се односи на следеће шестомесечно председавање Ирске. Дакле, од јануара до краја јуна. Како је објаснио европски комесар за проширење Штефан Филе, Европска комисија ће „сачинити извештај (о напретку) који ће предати савету током ирског председавања”.

Ако тај извештај, како је рекао, буде позитиван, савет ће задужити комисију: прво, да одреди оквир за отпочињање преговора, друго да почне процес надгледања у вези са поглављима која се односе на владавину права и поштовање људских права. Пут ка проширењу је јасан, савет ово тражи од комисије након одлуке о отварању преговора, казао је Филе, чиме је указао да је индиректно дато „зелено светло” за отварање преговора. А, кад је реч о Косову, на крају је избрисан став да савет „изражава задовољство”, већ је само речено да „прима на знање” да је комисија израдила студију о изводљивости.

Наш извор близак Влади Србије оцењује да је сада „важно да је то по нас успешно завршено”. „Добили смо шансу, сада је треба искористити”, нагласио је тај наш извор. 

„Политикин” добро обавештени саговорник близак бриселским дипломатским круговима тврди да се прекјуче ништа драматично није догодило за Србију, да су све то само „немачки ставови од А до Ш”, и да „ту уопште нема никаквог одступања од њихове тврде линије”.

„Ништа се није променило у ставу Берлина, ни у холандском нити у британском, да се ово раздобље, у којем је новој власти у Србији стало до тога да постигне некакав успех у приближавању ЕУ, максимално искористи за уступке од стране Србије у односу на Косову”, каже уверен да је споразум о интегрисаном управљању граничним прелазима велики уступак Србије на северу Косова.

Он посебно указује на тачку 45 закључка Савета министара у којој се захтева неповратан напредак да би се створиле структуре на северу Косова које су у складу са потребама локалног становништва у области безбедности и правосуђа, и то јавно и на начин који обезбеђује функционалност „јединствених институција и управе на Косову”. То је, како указује, наредна препрека за Србију, а у ствари став који је немачка канцеларка Ангела Меркел изнела прошле године у Београду тражећи укидање српских институција на северу. У наредних шест месеци, према закључцима савета, тражиће се и постизање договора о струји, што ће за српске власти представљати нови изазов.

У понедељак, првог дана заседања Савета министара, није, како су јављали извештачи из Брисела, било великог спора. Тада се у дискусији помињао јуни идуће године као могући датум када би савет могао да одлучи о додели датума почетка преговора. Следећег дана, дошло је, како је речено, до заокрета, тако да се јуни као јасна одредница изгубио. У вези с том оштром дипломатском борба међу чланицама уније, чак се могло чути и да постоји могућност да се коначна одлука препусти шефовима држава на самиту који се одржава данас и сутра.

Шта се преокренуло између понедељка и уторка, два дана у којима су заседали шефови дипломатија ЕУ? Наш поменути саговорник из Брисела мисли да је реч заправо о спину, који је гурао и комесар Филе, настојећи да целој тој причи да позитиван предзнак, о томе како је учињен велики корак у правцу проширења. Поред тога, он нам преноси да Србија није била једина тема прекјучерашње жестоке расправе шефова дипломатија ЕУ, већ да је било доста свађе и око Македоније и око формулације која се односила на Косово.

-----------------------------------------------------------------------

Шта Савет министара ЕУ очекује од Србије

•Да се зајамчи функционалност „јединственог институционалног и административног оквира унутар Косова”

•Спровођење постигнутих договора између Београда и Приштине

•Поштовање одредбе Споразума о енергетској заједници, односно договор о струји

•Договор о телекомуникацијама

•Да се обезбеди увид у проток новца за српску заједницу Косова и да се ускоро постигне споразум о начину на који ће се то одвијати

•Да се обезбеди да Еулекс буде у стању да у потпуности упражњава своје мандате на северу

•Пуно поштовање регионалне сарадње у којој ће сви бити заступљени, па и Косово

Додатни услови Немачке

•Поштовање територијалног интегритета Косова

•Србија не треба да спречава Косово да постане чланица међународних институција и организација