Америчка понуда Русији

Независност је једино решење за Косово, изјавио је прексиноћ амерички изасланик за питање статуса српске покрајине Френк Визнер, док је у исто време амерички амбасадор у Молдавији рекао да за проблем Придњестровља (сличан косметском), мора да се нађе решење прихватљиво "становништву са обе стране Дњестра", односно и мештанима ове отцепљене области и централним властима.

Стејт департмент, судећи по овим изјавама, има потпуно различит приступ двема готово истоветним ситуацијама. Придњестровље је област у Молдавији која не признаје власт у Кишињеву и још пре 17 година прогласила је независност, а 1992. године у њој се водио кратки, али жестоки рат с више од хиљаду погинулих и око сто хиљада избеглица. Од тада је стање у овом региону "замрзнуто", а прошлог септембра одржан је референдум на којем су грађани масовно подржали независност. Становници Придњестровља, углавном Словени, желели би да се припоје Русији, а Москва већ дуго инсистира да би евентуална независност Косова и Метохије била опасан преседан који би довео и до разбијања Молдавије.

У изјави која се може тумачити као промена америчке политике, амбасадор Мајкл Кирби је рекао да разговори о статусу између представника Придњестровља и Молдавије треба да почну што пре и да решење морају да прихвате заједнице с обе стране реке. Како преносе молдавски медији, његов став су мештани Придњестровља (нешто више од пола милиона људи, према последњим проценама) примили с одобравањем, јер су до сада страховали да ће Вашингтон, као у случају Космета, инсистирати само на праву једне стране. И молдавски новинари примећују контраст у америчкој политици и наводе да "у случају Косова Сједињене Државе имају другачији став и заговарају разлику у приоритетима између жеља народа у спорним областима и жеља централне државе". 

Промена америчког става према молдавско-придњестровском проблему заправо је приближавање ставу Русије, која инсистира да у оваквим случајевима решење не може да се постигне без сагласности обе сукобљене стране (Београда и Приштине у нашем случају). То такође може бити и покушај Вашингтона да Москви понуди нешто у замену за подршку новој резолуцији о Косову и Метохији, којом би покрајина добила независност. Неке дипломате у Стејт департменту живе у уверењу да Русија затезањем око Космета у ствари жели да испослује ширење своје моћи на постсовјетском простору, тако што би спорне области, пре свега у Грузији, добиле право на независност и евентуално припајање Руској Федерацији. За САД би, међутим, слабљење Грузије (одвајањем Јужне Осетије и Абхазије) значило и слабљење кључног савезника на Кавказу, што је цена коју Американци готово сигурно не би желели да плате у замену за државу Косово. Нуђење Придњестровља као области која је далеко од Русије – између њих је Украјина – било би најмање болно решење за Сједињене Државе, јер би Москва имала великих проблема да контролише још једну енклаву налик Калињинграду (руска област окружена Литванијом и Пољском). Није, међутим, ни најмање извесно да би Русија прихватила овакву трговину.

Изасланик америчког државног секретара Френк Визнер каже да ће преговори у Савету безбедности о резолуцији о Косову бити "интензивни", рачуна на подршку Русије, али – судећи по изјави коју је о томе дао – ипак има резерви. "Ми бисмо желели... да ово удруживање у вези са Косовом окончамо у истом духу сарадње у којем смо и почели. Наш циљ је да оно што смо започели заједно, заједно и завршимо", рекао је Визнер о Русији.