Статус Косова одређује статус општина на југу Србије

Бујановац – Мислимо да је, што се нас Албанаца тиче, Србија пропустила шансу приликом усвајања Устава што није предвидела регионализацију по принципу асиметричности. Тражили смо и тражимо примену реципроцитета. Тачније, да се све оно што се гарантује мањинама на Косову, гарантује и нама који живимо у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа. Мишљења смо да Косово иде добрим правцем према независности, уз надгледање међународног фактора. Али, ако евентуално дође до некакве поделе Косова, тражићемо да се ове три општине, сходно закључцима одржаног референдума 1992. године, припоје Косову. Ту нема никаквих дилема, иако верујем да до тога неће доћи, каже на почетку разговора за "Политику" Нагип Арифи, председник бујановачке општине, један од најутицајнијих чланова најјаче политичке групације Албанаца на југу Србије – Партије за демократско деловање, осврћући се на неке последње изјаве његових сународника.

Да ли је ово о чему говорите била тема прошлонедељних разговора у Приштини са косовским председником Фатмиром Сејдијуом и премијером Агимом Чекуом, када сте дали комплетну подршку свему ономе што они раде, укључујући и потпуну независност Косова.

У Приштини смо боравили, као високи представници Коалиције Албанаца Прешевске долине, Риза Халими, новоизабрани републички посланик, Скендер Дестани, председник Демократске уније долине, Шаип Камбери, председник ОО ПДД, и ја. Од председника Сејдијуа смо добили информације о разговору Београда и Приштине о будућем статусу Косова. А тај процес иде онако како то већински народ на Косову жели. Дали смо подршку јер, као што знате, одборници СО Прешева, Медвеђе и Бујановца су још 14. јануара 2006. године усвојили политичку платформу у којој је дата подршка критеријумима Контакт групе. Уосталом, независно Косово подржава ЕУ, Европски парламент, НАТО, САД…, сви главни актери међународног поретка.

Ваш сународник Сали Салију из Демократске партије Албанаца, која је бојкотовала републичке изборе, заталасао је јавност изјавом да је ово "источно Косово" и да је логично да се сада припоји Косову. Како коментаришете те изјаве?

– Чуо сам за такве изјаве, рећи ћу податак  да из те партије нису успели да добију ни једног одборника у СО, што значи да нису имали ни 500 гласова. Ипак, то су изјаве неких тзв. лидера и не бих их коментарисао.

Ипак, убеђени сте да ће Косово постати независна држава. Очекујете ли нека негативна дешавања на овим просторима после обзнањивања његовог коначног статуса?

– Мислим да ће Косово постати држава, и једнога дана биће, надам се, у добрим комшијским односима са Србијом. Међу грађанима се овде ништа негативно неће десити, добри комшијски односи ће и даље владати, осим ако се у те односе не мешају Приштина и Београд. Оптимиста сам да овде неће бити негативних појава.

Стално истичете да су вам права угрожена, како појединачна, тако и колективна, а на власти сте. Срби се жале да је на делу албанизација ових простора. Не прође, кажу, ни дан, а да не дође до смене у некој јавној установи, предузећу, где уместо директора Србина долази Албанац. Да ли је у питању реваншизам?

То причају највише они који су годинама били на функцијама, који ништа нису радили ни за Србе ни за Албанце. У јавним предузећима има Срба на директорским функцијама. Знам да су одавде упућиване такве примедбе Београду, што се тиче запошљавања, али када смо дали званичне податке међународним организацијама, људи у њима су се чудили, јер наводи нису тачни. У шест одељења у општинској администрацији на челу су троје Срба и три Албанца. У јавним предузећима је однос руководећих кадрова пола пола, док је број запослених 70 према 30 одсто у корист Срба. А тај однос у општини, што се тиче броја становника је обрнут.

Има примедаба да средства која добијате из републичког буџета усмеравате по сопственим критеријумима – 80 одсто у албанске средине, 20 одсто у српске.

Што се тиче улагања средстава у инфраструктуру, национална припадност није одлучујућа. Улаже се тамо где је најпотребније и где постоје пројекти. Тако, да и те примедбе не стоје.

Пре неколико дана десио се инцидент у општини Медвеђа. Три наоружана Албанца са Космета напали су српску породицу. Да ли постоји реална опасност да таквих инцидената буде више, па и на подручју бујановачке општине?

Осуђујем тај инцидент, као и све који се дешавају у региону.  Верујем да таквих инцидената овде неће бити, иако је незахвално бити потпуно уверен у то. Ипак, оптимиста сам,   надам се да у бујановачкој општини неће бити негативних дешавања, да ће грађани распознати шта је шта, и да ће надлежни органи, укључујући ту и нас политичаре, на прави начин одрадити свој део посла.