Дошли смо да се бавимо образовањем

Бујановац –Одлука да дођемо на ово подручје у потпуности се показала оправданом, каже у разговору за „Политику” проф. др Ненад Вуњак, декан Економског факултета у Суботици, који од прошле године има своје одељење у вишенационалном Бујановцу, друго у Србији, после оног које постоји 32 године у Новом Саду, седишту Универзитета.

 После неуспелих разговора са три државна факултета (Ниш, Крагујевац, Београд) позвао нас је Жарко Обрадовић, министар за образовање, науку и просвету, као и Милан Марковић, тадашњи министар за државну управу и локалну самоуправу и председник Координационог тела за општине Бујановац, Прешево и Медвеђу. Заједно са амбасадорима Немачке, Енглеске и Холандије, предочена нам је њихова намера о отварању одељења нашег факултета у Бујановцу. У почетку смо хтели да модел буде такав да предавачи са сва четири државна факултета буду присутни овде, али то није било дозвољено. Ишли смо на испуњење свих акредитација, договорили се да гостујући професори на албанском језику са научним картонима буду из Тетова. Такође, да се уџбеници преведу на албански језик, да се предаје по програму Републике Србије – ако се жели доћи до дипломе. Почетак наставе је каснио месец дана, моја екипа и ја нисмо користили годишњи одмор, све смо подредили припремама за тај дуго очекивани почетак, истиче Вуњак.

Упркос почетним проблемима прва генерација студената, њих 68, уписало је другу годину, каже Вуњак. Приметно је да се у мултиетничком Бујановцу полако ствара клима интелектуализма. Та мисија увођења у студентски живот, са јасним погледом у будућност, иде у позитивном правцу. Оно што је посебно важно истаћи јесте осећај заједништва на делу, у школовању. Иако је однос уписаних студената на страни Албанаца, то се не примећује на часовима. Оно што се примећује, а што се мора променити јесте њихово недовољно познавање српског језика, који морају да савладају. Поред тога што смо десет наших књига превели на албански језик, студенти албанске националности ће од девет предмета, у првој и другој години, четири слушати и полагати на свом језику – у трећој два, а у четвртој години само један. Понављам, морају да науче српски језик ако желе да заврше факултет и раде на овом подручју, у држави Србији, која им је омогућила да се бесплатно школују – многи од њих, због недостатка материјалних средстава не би могли себи то да приуште. Ми смо овде дошли да се бавимо образовањем, не политиком. Желимо да образујемо децу, не да их делимо по националности. Уосталом, у Бујановцу наставу изводе професори – припадници  десет националности, истиче Вуњак.

С обзиром на успешне, почетне резултате, затражили смо, додаје декан, да се сагради пословна зграда од око 1.400 метара квадратних. Пројекат већ ради ЦИП. Договор је већ направљен између њих, општине, министарства и Координационог тела. Дали смо техничке услове како би све то изгледало. Један мали амфитеатар са око 150 места, две сале од по 50 до 60 места, лабораторија са око 30 рачунара, библиотека где би студенти учили, терени за спортске активности... Једном речју – желимо да направимо мини-факултет, а да и даље буде одељење, јер све приче о потреби прерастања у некакав универзитет за око 300 студената јесу мегаломанске и нереалне амбиције неких овдашњих политичара. То нико неће да финансира, а и зашто би. Извесно је да ће наш предлог који је усвојен бити и реализован. Надам се, додаје он, да ће на пролеће кренути градња, на познатој и додељеној локацији у граду. Верујем да ће већ у следећој години студенти три генерацији седети у новим просторијама и студирати у много бољим условима. Укључена у три студијска програма: садашњи студенти друге године студирају маркетинг, ове године уписани – банкарство, а следеће године – агроекономију и агробизнис. То је као да смо овде отворили три факултета.

Наравно, потребне су инвестиције, озбиљно улагање у привреду и стварање  повољнијег амбијента, у који би се  по завршетку студија наши студенти уклопили. Потписали смо више споразума о пословној сарадњи са привредом и институцијама. На овом подручју са градом Врање, општином Бујановац, „Симпом”, Водоводом – све у циљу увођења пракси, а по завршетку студија ради лакшег запошљавања, закључује проф. др Ненад Вуњак.