Литвињенко и даље свађа Лондон и Москву

Москва „сасвим извесно сноси одговорност за ликвидацију” бившег руског агента Александра Литвињенка, који је пре шест година отрован полонијумом у Лондону, закључила је после истраге здружена комисија Скотланд јарда и британске безбедносне службе МИ5. Члан комисије Хју Дејвис саопштио је на прелиминарном претресу минуле среде у Лондону да британска влада располаже „необоривим доказима” о умешаности руских власти у аферу, најавивши покретање судског поступка у мају идуће године.

Британски дневник „Тајмс” закључио је да ће извештај комисије „без сумње утицати на захлађење односа Лондона и Москве”. „Тајмс” је приписао одговорност Москви која је, по мишљењу уредништва, отежала досадашњу истрагу – штитећи убице и налогодавце злочина.

Обавештајни стручњаци са друге стране Ламанша сматрају да је улога Лондона у прикривању чињеница равна оној у руској престоници. У седишту немачке обавештајне службе БНД, у Пулаху крај Минхена, указано је на „детињасту одлуку колега са Острва”. Наводно, из извештаја су одстрањени подаци о контактима Литвињенка са британским обавештајним службама МИ5 и МИ6. „Они су (британске службе) избегли чак и помен њихових служби”, тврди извор у Пулаху.

Слично је реаговао Бен Емерсон, адвокат удовице Марине Литвињенко, који је поставио питање зашто се скрива од јавности да је Литвињенко био (пребегли) руски „извор” британске обавештајне службе, и истовремено на платном списку шпанских обавештајаца.

Москва (још) није реаговала. Тамошњи медији, они за које се истиче да су финансирани од „западних фактора”, пренели су само садржај извештаја британских истражитеља.

Аналитичари у обавештајним централама континента су оценили да се извештај британске истражне комисије једним делом поклапа се наводима адвоката Литвињенкове удовице – помиње се „сарадња” отрованог агента са шпанским обавештајцима. Са друге стране се истиче веродостојност „претпоставки” немачких обавештајаца који су били укључени у истрагу после Литвињенковог убиства, јер је радиоактивни полонијум донесен из Хамбурга. Дат је простор и спекулацијама, по којима „бивши агент КГБ и ФСБ Литвињенко никада није прекинуо сарадњу са Москвом, ни после емиграције у Енглеску”.

Рекапитулирајући обавештајна сазнања о Литвињенку, могло би се доћи до закључка да је овај бивши агент КГБ, односно и каснијег ФСБ (руска обавештајна служба је подељена на секцију за иностранство СВР и унутрашњу службу ФСБ) дошао до сазнања о спрези руске мафије и највиших политичких представника у земљи.

Уз финансијску подршку „западних фактора”, Литвињенко је критиковао „латентност” Москве у супротстављању организованом криминалу, па је тако пао у немилост руских власти. На другој страни, добио је дозволу боравка у Енглеској и уговор о „пословној сарадњи” са предузећима блиским британском МИ5 и МИ6.

Литвињенко није испунио, како се испоставило, последњи задатак у каријери. Уочи путовања у Мадрид, на саветовање са шпанским органима за борбу против организованог криминала, састао се са бившим колегама из Русије, са Андрејем Луговојем и Дмитријем Котовуном. На том састанку је отрован.

Немачки БНД је установио да је Луговој претходно боравио у Хамбургу, одакле је понео полонијум у Лондон. Трагови радиоактивне супстанце су доказани у његовом пртљагу.

Да ли је Луговој био курир смртоносне „пошиљке”, истовремено и „мамац” за одбеглог агента Литвињенка? Надлежни руски органи нису дозволили изручење Луговоја у Енглеску, а истрага у Русији није приведена крају. Луговој ужива имунитет, као посланик Думе.

Наравно, не ћути само Москва. Мадрид, до данас, није издао саопштење о случају Литвињенко, а Лондон је избрисао сваки помен из аката о повезаности Литвињенка са МИ5 и МИ6.