Делти само део уложених пара

Београд ће „Делреалу” вратити део новца плаћеног на име накнаде за уређење 16 хектара грађевинског земљишта у близини Кванташке пијаце на Новом Београду. Другим речима, фирма Мирослава Мишковића биће обештећена за износ који је граду уплатила до 2003, а за све после тога, може да се обрати суду. Овако је јуче одговорио градоначелник Драган Ђилас на „Делтин” захтев да му Град врати натраг уложени новац. „Делта” је израчунала да је у плац – на коме је намеравала да изврши конверзију права коришћења у право својине, а потом да га уступи немачком „Баухаусу” – уложила око 11,5 милиона евра, укључујући накнаду за уређење земљишта, порез и пројекте.

Да ли је град могао да избегне овај трошак, односно да ли је Дирекција за грађевинско земљиште могла да одузме земљиште Мишковићу?

Према Закону о планирању и изградњи из 2003. године свим инвеститорима којима је до тада дељено земљиште на коришћење, а у наредне две године нису ништа саградили – престајала су сва права. Две године касније Скупштина града је формирала комисију која је требало да утврди престанак права коришћења и несавесним инвеститорима– одузме локације. На списку су биле компаније које нису започеле градњу или су започеле, али нису довршиле.– Град је требало да одузме плац „Делти” пошто од 2001. године, када јој је додељен на лицитацији, ништа није саградила. Али и свима осталима који су годинама узурпирали земљиште и за које готово ништа нису платили граду. Већина их је добијала без динара надокнаде. Да је одузето када су се стекли законски услови Дирекција за грађевинско земљиште је могла доста да приходује од издавања земљишта новим инвеститорима јер је у то време грађевинарство било у експанзији – каже Миле Антић, координатор Мреже за реституцију.

Упитан зашто рецимо „Делти” није одузет плац у Блоку 53 Синиша Николић, тадашњи директор Дирекције за грађевинско земљиште, каже да земљиште није одузето зато што је Скупштина града 2005. године донела одлуку да све кориснике земљишта преведе у закупце. Тако што им се урачунава оно што су већ платили и потом настављају да плаћају месечну закупнину као и сви остали закупци.

Према уговору између Дирекције за грађевинско земљиште и „Делте М” из августа 2001., у који је „Политика” имала увид планирана је фазна градња комерцијално-производног простора и за прву фазу накнада за уређење грађевинског земљишта износила је око 175 милиона динара. У уговору је наведено да Дирекција може да раскине уговор ако инвеститор није прибавио грађевинску дозволу у року од 18 месеци и ако у наредних шест месеци не почне да гради.

Већ у марту 2002. године Скупштина града доноси решење према коме се у ову парцелу уводи сукорисник фирма „Делреал,” (коју заступају Дејан Рацић, касније директор „Делта рил естејта” и Патрик Верховен, представник француског трговинског ланца „Кора”).

Сукорисник, дакле према уговору из 2003. године обавезан је да уплати накнаду за другу фазу градње од око 321 милион динара.

„Уколико ’Делта М’ и ’Делреал’ не прибаве грађевинску дозволу у року од 12 месеци од закључења уговора и не отпочну радове у року од три месеца од добијања грађевинске дозволе, Дирекција може да раскине уговор”. Према овом споразуму ове две фирме морају до краја 2003. да приведу земљиште намени и изграде објекте прве и друге фазе.

Градоначелник је потом у октобру 2005. године донео решење којим се сукоришћење замењује речју коришћење и од 2006. једини корисник плаца у Блоку 53 је „Делреал”.

Анексом уговора из 2006. године „Делреал” се обавезује да уплати и надокнаду од 156 милиона динара за трећу фазу градње.

 Али 2007. године „Кора” продаје свој удео у „Делреалу” и „Делта холдинг” улази у посед локације. Закон о планирању и изградњи из 2009. године јој омогућава да конвертује право коришћења у право својине уз надокнаду. Делта је поднела захтев за конверзију следеће године, али због жалби републичког и јавног правобраниоца на процене вредности земљишта процес није окончан. Савет за борбу против корупције је указао на пропусте у процени вредности земљишта и потенцијалну опасност да земљиште буде поклоњено делти, а град оштећен за 50 милиона евра, због чега је почетком недеље власник Мирослав Мишковић саслушан у полицији.

У „Делта холдингу” кажу да земљиште нису могли да приведу намени, јер је тек 2009. године донет план детаљне регулације за подручје привредне зоне Аутопут у Новом Београду, Земуну и Сурчину. Без плана нису могли да поднесу захтев за грађевинску дозволу. „Баухаус”, који је на овом плацу требало да гради робну кућу најавио је повлачење, јер „Делта” није на време обезбедила грађевинску дозволу. После тога је „Делта” најавила да ће граду вратити земљиште.

-------------------------------------------

Процедура враћања плаца

„Делта” захтев за престанак права коришћења подноси Секретаријату за имовинско-правне послове, који после спроведеног поступка доставља предлог решења градоначелнику. Када буде донето решење о престанку права коришћења, „Делта” и Дирекција за грађевинско земљиште ће закључити споразум о раскиду уговора, којим ће бити дефинисан начин повраћаја средстава инвеститору. У складу са Одлуком о мерилима за утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта, средства ће бити враћена из истих прихода, односно накнаде за уређивање грађевинског земљишта.