Три нове књиге „Геопоетике”

Издавачка кућа „Геопоетика”, у едицији „Српска проза у преводу”, објавила је роман Јелене Ленголд „Балтимор”, у преводу на енглески Персиде Бошковић. „Геопоетика” је објавила и роман „Индиго Бомбај” македонске књижевнице Јагоде Михајловске Геогиеве, у преводу Риста Василевског, као и роман „Љубавници моје мајке”, јужноафричког писца Кристофера Хоупа, у преводу са енглеског Зорана Пауновића. Иначе, турски писац Недим Гурсел, чији је роман „Алахове кћери” објавила ова издавачка кућа, управо је овенчан књижевном наградом „Балканика” за књигу „Ђаво, анђео и комуниста”.

Роман „Балтимор” седамнаесто је издање у оквиру едиције „Српска проза у преводу”, путем које су издавачи „трећих језика”, стичући увид у најрепрезентативнија дела савремене српске књижевности, објавили романе као што су „Фама о бициклистима”, Светислава Басаре, „Страх и његов слуга”, Мирјане Новаковић, „Комо”, Срђана Ваљаревића, „Судбина и коментари”, Радослава Петковића... Јелена Ленголд се, према речима главног и одговорног уредника ове едиције Владислава Бајца, „наметнула” својом прозом и као добитница Европске награде за књижевност.

Роман „Индиго Бомбај”, Јагоде Михајловске Георгиеве, Бајац је описао као прозу која плени својом отвореношћу, приповедајући о свакодневном животу и религији Истока.

– Писана као литерарна репортажа, ова прича пружа лично схватање хиндуизма и будизма, у споју са сликама свакодневице, стално мењајући ритам приповести, задржавајући, при том, и позадину трилера. Суочавање са новом културом, за главну јунакињу неизбежно доноси и унутрашње преображаје. Овај роман је попут енциклопедије езотеричних слика на граници сна и јаве, боја, мириса, раскоши и сиромаштва који чине овај невероватни град – рекао је Владислав Бајац.

Јагода Михајловска Георгиева више од три деценије је новинар, есејиста и филмски критичар у македонским штампаним медијима, а ради и као уредница на телевизији Телма. Ауторка је серије телевизијских путописа о Бомбају, Катмандуу и Хималајима. Добитница је Рациновог признања за најбољу књигу прозе у 2005. години. За роман „Индиго Бомбај” добила је признање „Роман године” скопског „Утринског весника” за 2008. годину.

„Љубавници моје мајке”, роман Кристофера Хоупа, писца чијим прозним стваралаштвом доминирају теме које се тичу расизма и јужноафричког друштва уопште, прича је која дословно оставља без даха. Хоуп је иначе имао сукобе са властима апартхејда, напустио је Јужноафричку Републику и петнаест година живео је у Лондону, Москви и Београду. Према речима Јасне Новаков-Сибиновић, извршне уреднице „Геопоетике”, „Љубавници моје мајке” роман је о једној жени, о једном континенту и једном граду.

– Сва три сегмента приче заснована су на супротностима, лик жене и мајке није „женствен” на класичан начин, мада привлачи велики број мушкараца. Ова жена никада се не задржава на једном месту, дом је увек испред ње, док путује, лети авионом. Дивља је и непредвидива као и Африка, противречна, опасна и идилична као црни континент. Упечатљиви су њени односи са Хемингвејем и Албертом Швајцером, али је најјачи описани однос у роману однос мајке и сина – истакла је Јасна Новаков-Сибиновић.