Менаџери – мост са Европом

Када ће, како ће, да ли ће и зашто ће Србија ући у ЕУ?

Што се тиче менаџера, границе не постоје: више од милион менаџера Европе у оквиру ЦЕЦ, "кишобран" организације са седиштем у Бриселу, подржаће Српску асоцијацију менаџера у акцијама које следе.

Пијемонт уједињења са ЕУ на овом топ нивоу су едукација, ширење утицаја према синдикатима и држави, препознавање еснафа менаџера као социјалног партнера у дијалогу, а то је у фокусу свих млађих еснафа, мађарског, хрватског и норвешког, подједнако као и нашег.

ЦЕЦ на европском нивоу датира од средине прошлог века, заступајући интересе менаџера у оквиру европских институција, и то по страни од политике и других ванпрофесионалних уплива. Гост САМ-а недавно је био Лудгер Феликс Раме, генерални секретар ЦЕЦ-а и оснивач канцеларије у Берлину локалног немачког удружења УЛА. Те давне 1951. године, баш као и сада за Србију, први задатак је био – успоставити праву комуникацију.

Заступање интереса менаџера на европском нивоу значило је за Немачку приближавање интереса Европи.

– Зашто се људи плаше Европе? Зато што осећају да имају неки недостатак и стрепе да би у тој игри могли испасти губитници. Зато је промена ствар од које многи зазиру, а најтеже пада генерацијама између 40 и 50 година. Они сада уче како с тим да се изборе и треба им пружити руку; сигуран сам да делимо и вредности, и етичка начела, и да се око много тога слажемо, на пример око улоге породице у Србији. Организација која успе да интегрише цело друштво, отвори канал за комуникацију и одговори на специфичне али и заједничке потребе запосленог света, направиће онај баланс који свако друштво треба да има. Свака промена има добитнике и губитнике, а губитници увек гласају екстремно, лево или десно, свеједно. Средина је базирана на етици и професионализму, на вољи да нам буде боље, да се иде напред у расту и развоју, и да се СВИ у то укључе, цело друштво – додаје Раме.

Било да се иновације уносе у процес технологије, нови производ или у људске ресурсе (што чини разлике међу европским економијама) умрежавање и рад у мрежи, наднационалној и професионалној, степеник је који треба савладати.

– Не знам како је овде, али у Немачкој је посао менаџера тежачки: немају много времена за уживање, потребно је стално балансирати између интереса власника и радника. Зато је важно заступати и трећу страну, важно је да се чује и глас менаџера, да ће његов интерес штитити његов послодавац, власник, то је погрешно! Једини начин да се попнете горе и да останете на врху јесте доживотно учење и усавршавање, неопходно је тога бити свестан. Ми нисмо добри у маркетингу, али будућност Немачке је у проналазаштву и инжењерству. То је оно у чему смо добри, и то појачавамо и развијамо. Тако треба свако да размишља у времену глобализације када просек не може да успе – важно је бити најбољи, а то је могуће само ако радите оно што вам се свиђа и у чему сте добри!– тврди Лудгер Раме.

У Српској асоцијацији менаџера досад су се детаљно претресла, чини се, најважнија питања новог пословног доба: шта је то добар менаџер (да ли се рађа или ствара), како доћи до врхунских кадрова за топ позиције, како их задржати, какав интерес имају власници, то јест оснивачи да генерални менаџер буде на њиховој страни и страни очувања капитала, и зашто су, осим релевантног искуства, важни добра комуникација, степен емотивне интелигенције и, наравно – поверење.

То што, у времену турбуленција и кљакаве транзиције, можда нису имали где да се створе врхунски кадрови, није оправдање да они који су ту не улажу у развој своје каријере и развој компаније коју воде.