Menadžeri – most sa Evropom

Kada će, kako će, da li će i zašto će Srbija ući u EU?

Što se tiče menadžera, granice ne postoje: više od milion menadžera Evrope u okviru CEC, "kišobran" organizacije sa sedištem u Briselu, podržaće Srpsku asocijaciju menadžera u akcijama koje slede.

Pijemont ujedinjenja sa EU na ovom top nivou su edukacija, širenje uticaja prema sindikatima i državi, prepoznavanje esnafa menadžera kao socijalnog partnera u dijalogu, a to je u fokusu svih mlađih esnafa, mađarskog, hrvatskog i norveškog, podjednako kao i našeg.

CEC na evropskom nivou datira od sredine prošlog veka, zastupajući interese menadžera u okviru evropskih institucija, i to po strani od politike i drugih vanprofesionalnih upliva. Gost SAM-a nedavno je bio Ludger Feliks Rame, generalni sekretar CEC-a i osnivač kancelarije u Berlinu lokalnog nemačkog udruženja ULA. Te davne 1951. godine, baš kao i sada za Srbiju, prvi zadatak je bio – uspostaviti pravu komunikaciju.

Zastupanje interesa menadžera na evropskom nivou značilo je za Nemačku približavanje interesa Evropi.

– Zašto se ljudi plaše Evrope? Zato što osećaju da imaju neki nedostatak i strepe da bi u toj igri mogli ispasti gubitnici. Zato je promena stvar od koje mnogi zaziru, a najteže pada generacijama između 40 i 50 godina. Oni sada uče kako s tim da se izbore i treba im pružiti ruku; siguran sam da delimo i vrednosti, i etička načela, i da se oko mnogo toga slažemo, na primer oko uloge porodice u Srbiji. Organizacija koja uspe da integriše celo društvo, otvori kanal za komunikaciju i odgovori na specifične ali i zajedničke potrebe zaposlenog sveta, napraviće onaj balans koji svako društvo treba da ima. Svaka promena ima dobitnike i gubitnike, a gubitnici uvek glasaju ekstremno, levo ili desno, svejedno. Sredina je bazirana na etici i profesionalizmu, na volji da nam bude bolje, da se ide napred u rastu i razvoju, i da se SVI u to uključe, celo društvo – dodaje Rame.

Bilo da se inovacije unose u proces tehnologije, novi proizvod ili u ljudske resurse (što čini razlike među evropskim ekonomijama) umrežavanje i rad u mreži, nadnacionalnoj i profesionalnoj, stepenik je koji treba savladati.

– Ne znam kako je ovde, ali u Nemačkoj je posao menadžera težački: nemaju mnogo vremena za uživanje, potrebno je stalno balansirati između interesa vlasnika i radnika. Zato je važno zastupati i treću stranu, važno je da se čuje i glas menadžera, da će njegov interes štititi njegov poslodavac, vlasnik, to je pogrešno! Jedini način da se popnete gore i da ostanete na vrhu jeste doživotno učenje i usavršavanje, neophodno je toga biti svestan. Mi nismo dobri u marketingu, ali budućnost Nemačke je u pronalazaštvu i inženjerstvu. To je ono u čemu smo dobri, i to pojačavamo i razvijamo. Tako treba svako da razmišlja u vremenu globalizacije kada prosek ne može da uspe – važno je biti najbolji, a to je moguće samo ako radite ono što vam se sviđa i u čemu ste dobri!– tvrdi Ludger Rame.

U Srpskoj asocijaciji menadžera dosad su se detaljno pretresla, čini se, najvažnija pitanja novog poslovnog doba: šta je to dobar menadžer (da li se rađa ili stvara), kako doći do vrhunskih kadrova za top pozicije, kako ih zadržati, kakav interes imaju vlasnici, to jest osnivači da generalni menadžer bude na njihovoj strani i strani očuvanja kapitala, i zašto su, osim relevantnog iskustva, važni dobra komunikacija, stepen emotivne inteligencije i, naravno – poverenje.

To što, u vremenu turbulencija i kljakave tranzicije, možda nisu imali gde da se stvore vrhunski kadrovi, nije opravdanje da oni koji su tu ne ulažu u razvoj svoje karijere i razvoj kompanije koju vode.