Долар слави 215. рођендан

Специјално за "Политику"
Праг, априла – Амерички долар, најславнија светска валута, ових дана је прославио 215. рођендан. Другог априла 1792. амерички Конгрес је, наиме, донео монетарни закон по коме је долар установљен као званичан новац нове државе.

Историја долара, бар што се имена тиче, почела је, међутим, много раније. Његов претходник потиче из чешког Јахимова, који је пре две-тре деценије био познат по рудницима урана, међу највећима у Европи. На почетку 16. века у Јоакимшталу, односно Јахимовској ковачници, ковао се "толиар" или "толар" како се скраћено звао Јоакимшталер. То је био сребрењак, који је заменио златне флорине, и био веома омиљен. Управо од тог толира је постао – амерички долар. А то име дали су и Словенци својој (сада бившој) националној валути коју су увели 1991. по проглашењу независности.

Најпопуларније толаре ковала је позната аустријска царица Марија Терезија, а њен новац био је у оптицају на Блиском истоку чак до 60-их година прошлог столећа. У Пруској су толари замењени марком 1871. Долар, звани далер, користили су и Скандинавци. А проширио се и у друге земље Европе. И у британским колонијама је био веома популаран шпански долар. Осим шпанског, био је популаран и холандски левидолар. Током рата за америчку независност (1775-1783) колоније су штампале папирне банкноте зване континентали.

Први амерички сребрни долар искован је 1794. Потом је страни ковани новац поступно престао да важи. Доларе је почела да кује ковачница новца у Филаделфији која је, међутим, кубурила с племенитим металима, па су све чак до 1857. у оптицају били и шпански долари. Коначно је тај проблем решен захваљујући чувеној златној грозници у Калифорнији средином 19. века. Папирни долари се штампају од 1862, а најпопуларније средство плаћања била је и остала једнодоларска новчаница с ликом председника Џорџа Вашингтона. На традиционалним папирним новчаницама су и иначе нацртани ликови председника и "очева нације".

У прошлости су постојале и доларске банкноте  огромне вредности, које си служиле као банкарски новац. Највреднија је била банкнота од 100.000 (добро сте прочитали – сто хиљада) долара с председником Вудром Вилсоном. Постојале су и новчанице од 10.000, 5.000, 1.000 и 500  долара. Те банкноте су формално и даље средство плаћања, иако их у оптицају практично нема.

--------------------------------------------------------------------------

Лажне новчанице

У свету има не мало куриозних "лажних" долара. У оптицај је покушано да се убаци (и накратко је и успело) хуморна двестодоларка с ликом садашњег председника Џорџа Буша. У држави Џорџији нека жена је покушала да купљено плати у једној радњи новчаницом од милион долара на којој је био Кип слободе.

Осим председника и "очева нације" долар је традиционално везан за два гесла. "Е плурибус унум" или "један од многих" рефлектују америчко "јединство у разликама". И, наравно оно још чувеније "у Бога верујемо". Тај мото је уведен на долар 1861. и од тада је његов саставни део  Њ.В. међу валутама америчког долара, USD, зелембаћа или како га већ све не зову...