Сјај ускршњих јаја

Клаудиа Шарић-Марић је уметница, у правом смислу те речи. Дипломирала је на Академији Српске православне цркве где је стекла звање дипломираног сликара рестауратора, али истиче да уметника не чине титуле.

– Уметник је предајник, своју животну снагу, своју вољу он дели са другима и свет гледа другачијим очима. За искреног ствараоца није пресудно важно да поседује дар у рукама, већ надахнуће у души. Да ли ће писати, сликати, играти – ствар је избора и начина на који ће оно што носи дубоко у себи испољити – казује Клаудиа.

Ускршња јаја израђена од дрвета, позлаћена, украшена полудрагим камењем, осликана сигурном руком и несташним оком, Клаудиа ствара од 2001. године. Кроз њих, Клаудиа као да говори језиком прошлих времена и живи неки свој давно заборављени живот. Србија средњег века нашла је своје место на њеним рукотворинама.

Арханђел Михаило са исуканим мачем у руци, Божији праведник, предводник Анђела, према легенди, седи на Месецу и гледа шта људи на Земљи раде. Повремено сиђе међу њих. Чини се као да је Клаудиа "заробила" Арханђела у зеници свога ока приликом једног од његових силазака на овај свет и после га полако преносила на површину великог дрвеног Ускршњег јајета које је месецима настајало под њеним рукама.

– За овај Ускрс осликала сам, украсила и издубила девет јаја. Она, барем за мене, немају цену. Ипак од нечега мора да се живи.

Да ли у Србији заиста може да се живи од уметности?

– Од уметности се више животари, у финансијском смислу. Али, није то најважније на овом свету. Носити пуно срце у грудима, радовати се животу и послу којим се бавиш – то вреди много више од новца. Срећа се не може купити – уверена је Клаудиа.

Толико пута јој се догодило да има јасну идеју, циљ који својим делима жели да досегне, али да нема могућности за то. Зна да није једина којој се то дешава. Разочарање, порив да у тренутку дигне руке од свега, оде и не осврне се – никада је нису обузели. Вера да оно што чини има виши смисао водила ју је напред. Она зна да није бесмислено бити уметник у Србији и да ће се њен глас тек чути …

Ускршња јаја нису једине рукотворине младе уметнице. Осам година она од тикви израђује најразличитије предмете.

– Од сувих, декоративних тикви правим кућице за птице, лампе, свећњаке, музичке инструменте – различите употребне предмете. То је потпуна примењена уметност – објашњава Клаудиа. 

– Једном приликом моји "помагачи" умало нису ухапшени у селу надомак Београда. Изгледа да је било прилично сумњиво тражити тикве на пијаци уз образложење да су потребне једној уметници да би од њих стварала своја дела. Полицајци су им, уместо да их упуте на некога ко гаји тикве, тражили личне карте – кроз осмех говори наша саговорница.