Рафали по првацима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У Њутауну, Конектикат, одржана је комеморација жртвама масакра у тамошњој основној школи који се догодио у петак. Локалној и националној жалости се својим присуством овом тужном чину придружио и председник Барак Обама.

Полиција је у међувремену саопштила нове детаље о овом масовном убиству који се по неким важним чињеницама разликују од првобитне верзије и трагедију чине још страшнијом. Медији су такође обавили свој део посла, прикупивши нове чињенице у 20-годишњем убици Адаму Ланци и његовој продици. Све то је пружило јаснију слику како се све догодило, али из свега се и даље не види одговор на главно питање: зашто?

Показало се да је Адамова мајка, Ненси Ланца (52), није радила у основној школи „Сенди хук” (у првим извештајима се тврдило да је тамо била васпитачица предшколцима), па је отуда још загонетније зашто се њен син, пошто јој је пуцао у лице, у униформи специјалаца, наоружан са полуатоматском пушком и два пиштоља, одвезао 8 километара даље и у школу ушао разбивши стакло на улазним вратима. (У првом опису догађаја речено је да је пуштен, јер су га познавали).

Објављена су и имена свих жртава. Сва побијена деца била су прваци, 12 девојчица и 8 дечака. Њих 16 имало је 6 година, а четворо 7. Свих шест одраслих жртава су жене, најмлађа је имала 27, а најстарија 56 година.

Аутопсије које су обавила 4 лекара и 10 техничара показале су тежак садизам помахниталог убице. Све жртве имале су више од једне прострелне ране: од две до чак 11. Пушка није нађена у паркираном аутомобилу, како је првобитно описано, већ је коришћена у масакру. Уз то, употребљени су и специјални меци који не пролазе криз тело, него се задржавају у њему, уз максимално разарање ткива. Ако се уопште може говорити о некој утехи, она је да несрећни малишани нису дуго патили.

Сазнало се и да је Адам Ланца имао „Аспергеров синдром”, што је нека врста аутизма. Оружје му иначе није било страно: мајка Ненси Ланца у крају је била позната као велики љубитељ и кратких и дугих цеви: на њено има су биле регистроване, што значи да су легално купљене, три пушке (поред поменуте полуатоматске „бушмастер” још и две ловачке) и два пиштоља, „глок” и „сиг сауер” којима је извршен злочин. Синове Адама и четири године старијег Рајана често је водила у околне стрељане.

Нови круг дебате о неопходности ограничавања промета оружја, који је у Америци најлибералнији од свих развијених друштава, већ је почео, засад само у медијима. Неколико веома убедљивих аргумената у прилог томе изнео је колумниста „Њујорк тајмса” Николас Кристоф, постављајући питање које је увек на дневном реду после сваког масовног убиства: „имамо ли ми храбрости да ово спречимо”.„Зашто прописи о оружју нису бар приближно строги као они за аутомобиле?”, пита се овај новинар. „Главни разлог зашто деца гину у масакрима попут овога није зато што имамо лудаке и криминалце – има их у свим земљама – већ то што не успевамо да донесемо адекватне законе о оружју”.

Деца у добу између 5 и 14 година у Америци имају 13 пута више изгледа да страдају од ватреног оружја него деца у другим индустријализованим земљама, наводи затим Кристоф налазе Дејвида Хеменвеја, експерта за јавну безбедност, који је написао књигу у грађанском оружаном насиљу.

„Више Американаца настрада од ватреног оружја за 6 месеци него што их је погинуло у свим терористичким нападима у последњих 25 година, укључујући и ратове у Ираку и Авганистану”, закључује Кристоф.„Ако више од 20 убијених у основној школи не буде мотивисало Вашингтон да учини макар једноставне ствари које може, онда се стварно не зна шта то може”, изјавио је овим поводом Марк Глејз, директор групе „Градоначелници против илегалног оружја” којом председава истакнути противник „оружаног лобија”, градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг.

Вест из Калифорније: извесни Маркос Гурола је ухапшен, пошто је на паркингу једног шопинг центра испалио 50 метака. У претпразничној гужви, истинска је срећа да нико није погођен.